Vakcinacija protiv korona virusa: Kako napreduju Srbija i Balkan - iz dana u dan

An illustration of a needle and a vaccine dose

Kad je u pitanju vakcina protiv Kovida-19, većina ljudi postavlja jedno pitanje – kad ću ja doći na red da je dobijem?

Na kraju krajeva, vakcinisanje čitavog sveta protiv Kovida-19 pitanje je života i smrti.

Šačica zemalja odredila je vrlo konkretne ciljeve, ali u ostatku sveta slika je mnogo manje jasna.

Ono podrazumeva komplikovane naučne procese, multinacionalne korporacije, oprečna obećanja vlada i ogromnu dozu birokratije i regulative.

Nije nimalo jednostavno.

U Srbiji je do 8. marta, prema podacima Vlade, izdato ukupno više od 1,65 miliona doza, a revakcinisano je više od 620.000 ljudi.

Pogledajte kako se program vakcinacije odvija širom sveta.

Koliko vakcina je napravljeno do sada?

Do sada je dato više od 300 miliona doza raznih vakcina protiv korona virusa, u više od 100 zemalja širom sveta. To je najmasovniji program vakcinacije u istoriji.

Prve vakcine date su manje od godinu dana nakon najranijih slučajeva novog korona virusa potvrđenih u Vuhanu, u Kini, ali globalno vakcinisanje bilo je neujednačeno.

Neke zemlje su obezbedile i isporučile doze velikim delovima svog stanovništva – ali mnoge druge još čekaju da im stignu prve pošiljke.

U prvim rundama vakcinacije, u mnogim zemljama prioriteti su:

stariji od šezdeset godina
zdravstveni radnici
ljudi koji su klinički ugroženi

A u zemljama kao što su Izrael i Velika Britanija, već se javljaju obećavajući znaci da vakcine smanjuju broj hospitalizacija i smrti, kao i prenošenje bolesti u zajednici.

Ali dok su skoro svi u Evropi i Amerikama započeli kampanje vakcinacije, to se desilo samo u malom broju Afričkih zemalja.

Agata Demara, direktorka globalnih predviđanja za Obaveštajnu jedinicu Ekonomista (EIU) uradila je jedno od najsveobuhvatnijih istraživanja na ovu temu.

EIU se bavila svetskim proizvodnim kapacitetom baš kao i zdravstvenom infrastrukturom neophodnom da ove vakcine stignu do ljudi, brojem stanovnika sa kojim neka zemlja mora da se nosi i, naravno, onim što one mogu da priušte.

Najveći deo rezultata istraživanja uklapa se u predvidljive granice između bogatih i siromašnih.

Velika Britanija i SAD u ovom trenutku su dobro opskrbljene vakcinama, zato što mogu sebi da priušte da ulože mnogo novca u izradu vakcina i tako se stave na sam vrh reda za čekanje.

Neke druge bogate zemlje kao što su Kanada i Evropska unija mnogo više zaostaju za njima.

Većina zemalja sa niskim primanjima nije još ni počela sa vakcinacijom.

Da li bogate zemlje gomilaju vakcine?

Kanada se suočila sa kritikama krajem prošle godine zato što je kupila pet puta više zaliha nego što je zemlji potrebno da bi pokrila čitavu populaciju, ali čini se da nije u situaciji da dobije prioritetnu isporuku.

To je zato što je ova zemlja odlučila da uloži novac u vakcine iz evropskih fabrika, zabrinuta da bi SAD pod Donaldom Trampom mogle da uvedu zabranu na izvoz.

Ali to se ispostavilo kao veoma loša procena.

Evropske fabrike se muče sa isporukom i u skorije vreme je EU, a ne SAD, bila ta koja je pretila zabranom izvoza i sprovodila je u delo.

Italija je blokirala izvoz nekih vakcina u Australiju.

Nekim zemljama ide bolje od očekivanog.

Srbija ima bolji učinak od bilo koje zemlje u EU, kad je u pitanju proporcija njenog stanovništva koja je već vakcinisana.

Za uspeh Srbije delom je zaslužna efikasna vakcinacija, ali zemlja takođe izvlači korist od „vakcinalne diplomatije“ – bitke između Rusije i Kine za nadmoć u istočnoj Evropi.

Srbija ima pristup vakcini Sputnjik V iz Rusije, Sinofarm iz Kine, Fajzer iz SAD/Nemačke i Oskford Astrazeneka nastale u Velikoj Britaniji.

Do sada je većina ljudi primila Sinofarm.

Šta je „vakcinalna diplomatija“?

Uticaj koji Kina vrši ovde verovatno će biti dugoročan.

Zemlje koje koriste prvu i drugu dozu Sinofarma računaće na Kinu i za eventualne buster doze ukoliko budu bile neophodne u budućnosti.

Ujedinjeni Arapski Emirati takođe se umnogome oslanjaju na Sinofarmovu vakcinu – u februaru je ona činila 80 odsto doza koje se tamo daju.

UAE gradi i Sinofarmov proizvodni pogon.

„Kina dolazi sa proizvodnim pogonima i obučenim radnicima, tako da će to Kini omogućiti dugoročni uticaj“, kaže Agata Demara.

„I zbog toga će vladama primaocima biti veoma, veoma nezgodno da Kini odbiju bilo šta u budućnosti.“

To što ste globalna supersila u vakcinama, međutim, ne znači da će vaša populacija biti vakcinisana prva.

Istraživanje EIU predviđa da dve svetske supersile u proizvodnji vakcina, Kina i Indija, možda neće biti dovoljno vakcinisane do kraja 2022. godine.

To je zato što obe zemlje moraju da se nose sa ogromnim brojem stanovnika i ograničenim brojem zdravstvenih radnika.

Koji su izazovi?

Uspeh Indije kao proizvođača vakcine protiv Kovida uglavnom se svodi na jednog čoveka – Adara Punvalu.

Njegova kompanija, Indijski institut za serum najveći je proizvođač vakcina na svetu.

Ali sredinom prošle godine, njegova porodica počela je da misli da je on izgubio razum.

Kladio se u stotine miliona dolara vlastitog novca na vakcine dok još nije znao da li će one da funkcionišu.

Prve doze tih vakcina, u izradi Oksforda i Astrazeneke, bile su isporučene indijskoj vladi u januaru.

On sad proizvodi 2,4 miliona doza dnevno.

„Mislio sam da će pritisak i svo ludilo da popuste sad kad smo napravili proizvod“, kaže on.

„Ali pravi izazov je zadovoljiti sve.“

On kaže da proizvodnja ne može da se pojača preko noći.

„Potrebno je vreme“, kaže Punvala.

„Ljudi misle da Institut za serum ima magični napitak. Jeste, dobri smo u onome što radimo, ali nemamo čarobni štapić.“

On sad ima veliku prednost, zato što je krenuo da gradi pogone u martu prošle godine i da u avgustu pravi zalihe materijala kao što su hemikalije i staklene bočice.

Tokom same proizvodnje, količina napravljenih vakcina može u velikoj meri da varira i ima mnogo stadijuma u kojima stvari mogu da pođu po zlu.

„To je podjednako zanat, baš kao i nauka“, kaže Agata Demara.

Proizvođačima koji započinju proizvodnju sada biće potrebni meseci da naprave vakcine.

A isto važi za svaki buster koji bi mogao da bude potreban za borbu protiv novih sojeva.

Hoće li Kovaks ubrzati raspodelu vakcina?

Punvala kaže da je u obavezi prvo da isporuči vakcine Indiji, a potom Africi, preko programa Kovaks.

Mnoge siromašnije zemlje oslanjaju se na isporuke od Kovaksa, međunarodne inicijative koja pokušava da obezbedi da svi na svetu imaju pristup vakcini protiv korona virusa.

Kovaks je inicijativa koju predvodi SZO, a uključuje i Globalni savez za vakcine (Gavi), kao i Centar za pripremljenost na epidemije (Cepi).

On obećava da će obezbediti dovoljno doza da se vakciniše 20 odsto stanovnika zemlje koji mogu da se vakcinišu.

Gana je postala prva zemlja koja je dobila vakcine preko ovog programa 24. februara.

Kovaks planira da isporuči dve milijarde doza vakcina širom sveta do kraja godine.

Ali ovaj plan podriva činjenica da mnoge zemlje učesnice istovremeno pokušavaju da sklope vlastite sporazume sa strane.

Adar Punvala kaže da ga je kontaktirao skoro svaki afrički lider sa kontinenta da bi došao do vakcina samostalno.

Ni Agata Demara i EIU nisu previše optimistični po pitanju toga šta Kovaks može da postigne.

Čak i ako sve bude išlo po planu, cilj šeme je da pokrije svega 20-27 odsto stanovnika neke zemlje ove godine.

„To će činiti vrlo malu marginalnu razliku, umesto da dovede do velikog preokreta“, kaže Demara.

U njenom predviđanju za Obaveštajnu jedinicu Ekonomista, neke zemlje možda neće biti do kraja vakcinisane do 2023. godine – niti bilo kada.

Vakcinacija možda nije prioritet za svaku zemlju, naročito ne za one koje imaju mlađu populaciju i nemaju ogromne brojeve bolesnih.

Problem sa tim scenarijom je da dok god virus negde može da cveta, moći će i da mutira i seli se.

Varijante otporne na vakcine nastaviće da se razvijaju.

Nisu sve vesti, međutim, loše. Vakcine se proizvode brže nego ikad, ali razmere zadatka – imunizacija 7,7 milijardi ljudi – ogromne su i nikad ranije nije pokušano ništa slično.

Demara smatra da bi vlade trebalo da budu iskrene prema svojim građanima o tome šta je moguće:

„Veoma je teško nekoj vladi da kaže: ‘Ne, nećemo uspeti da postignemo masovnu imunizaciju u narednih nekoliko godina.’ Niko to ne želi da izgovori.“

Data novinarstvo: Beki Dejl i Nasos Stajlianu

O ovim podacima

Informacije na mapi i tabeli iznad organizovao je Naš svet u podacima, saradnja između Oksfordskog univerziteta i obrazovne dobrotvorne ustanove.

Brojevi stanovništva preuzeti su iz procene Ujedinjenih nacija sredinom 2020. godine.

Pogledajte video o vakcinama koje se koriste u Srbiji