Što je narod gluplji, a vlast trulija, ljudi se manje vakcinišu

Srbiju smo poslednjih nekoliko decenija navikli da gledamo na začelju Evrope po brojnim parametrima. U poslednje vreme na tom začelju svrstala se po stopi vakcinisanosti, brojevima novozaraženih i umrlih.

Uprkos tome što su nabavljene dovoljne količine vakcina za celokupno stanovništvo, u Srbiji je, prema stranici Our World in Data, vakcinisano samo 44% ukupnog stanovništva, dok je na primer u Danskoj vakcinisano čak 76%.

Budući da je sticanje kolektivnog imuniteta na SARS-CoV-2 glavni preduslov za vraćanje normalnijem životu, naučnici su tokom pandemije sproveli brojna istraživanja uticaja različitih socijalnih, bihevioralnih, kulturnih i drugih faktora na kolebljivost prema vakcinaciji.

Ugledni američki nestranački trust mozgova Pew Research otkrio je zanimljive korelacije između niza različitih faktora i nesklonosti vakcinisanju među Amerikancima. Njegovo istraživanje pokazalo je da na kolebljivost, između ostalog, utiču: dob (mlađi su kolebljiviji od starijih od 65), etnička pripadnost (azijati su najmanje kolebljivi, a crnci najviše), religioznost (ateisti su najmanje kolebljivi, a evangelički protestanti najviše), politička pripadnost (konzervativci su više kolebljivi, a liberali manje), socioekonomski status (bogatiji su skloniji vakcinaciji od siromašnih).

Istraživanje je takođe utvrdilo da postoji jaka povezanost između nepoverenja u vakcine i nepoverenja u vlasti, te da kolebljivost značajno zavisi od stupnja obrazovanja.

Takođe, jedno veliko istraživanje objavljeno u časopisu Brain, Behavior, and Immunity pokazalo je da su ljudi koji odbijaju vakcinu u proseku manjih kognitivnih sposobnosti.

U prilog gore navedenom govori i tablica u kojoj se prilično jasno vidi korelacija između vakcinacije i faktora koji su inače međusobno povezani – nivo obrazovnih postignuća, BDP-a po glavi stanovnika i indeksa percipirane korupcije.

Sve zemlje koje imaju višu stopu vakcinisanosti od Srbije imaju takođe i viši BDP po glavi stanovnika, bolje rezultate na testovima PISA i nižu percipiranu korupciju. Obratno vredi za zemlje koje su slabije vakcinisane.

To je za očekivati. Naime, razvijenije države više ulažu u kvalitet obrazovanja, a ona se, među ostalim, očitava u uspehu 15-godišnjaka na testovima PISA. Srbija je u tom pogledu već godinama ispod evropskog proseka.

Stupanj obrazovanja važan je ljudski potencijal koji omogućava naučna istraživanja i inovacije te razvoj sofisticiranih tehnologija i industrije koje pak rezultiraju višim BDP-om po glavi stanovnika.

U ekonoski uspešnim i uređenim zemljama uglavnom je i indeks percipirane korupcije niži. Poverenje ljudi u vlasti u velikoj meri zavisi od tog faktora.

Stoga ne čudi da su zemlje najuspešnije u vakcinaciji istovremeno bolje od Hrvatske i po rezultatima PISA testova, i po BDP-u i po indeksu percipirane korupcije.

Izvor: Index