Psihoterapeutkinja Vahida Đedović, poznata i kao “doktorka za ljubav”, bila je gošća “Novog dana” na televiziji N1, a govorila o deci kao “statusnim simbolima” i o tome kako roditelji deci nameću maske od malih nogu.
Đedović piše i kolumne za mnoge časopise, a objavila je i dve knjige – “Terapeut ljubavi” i “Obući košulju srećnog čoveka”.
Dete kao statusni simbol
Psihoterapeutkinju su pitali ko smo mi, a ona je rekla kako je jako teško spoznati samog sebe te da je to jedan mukotrpan i dugotrajan proces, ali se može provesti.
– Od detinjstva smo počeli da namećemo te maske na sebe, jer roditelji, iz najbolje namere, to rade svojoj deci i greše često jer postavljaju pred decu prevelike zahteve, pogotovo u današnje doba kada je dete više statusni simbol nego dete, kada dete mora da svira klavir sa pet godina, kad mora da uči nekoliko jezika pa se roditelji hvale time, kaže Đedović i pojašnjava:
– Stavljaju se preveliki zahtevi pred decu koja nemaju mogućnost da se igraju i tako gube suštinsko biće jer možda oni ne žele to što im roditelji nude. Roditelji misle da je sve bolje nego da budu na internetu, međutim, roditelji treba da posvete vreme svome detetu i da se igraju sa svojom decom.
– Ima toga da roditelji svoje neostvarene snove žive kroz živote dece. Društvene mreže su odličan primer toga. Danas je moderno da se slikaju đačke knjižice, diplome, da se hvali kako dete ima prosek 5.0. No, šta mi time poručujemo detetu? Ne treba tome poseban značaj pridavati. Roditelji nemaju ispunjen svoj život.
Sve je postalo takmičenje
– Kad se slave rođendani dece, dižu se krediti da se proslavi. To je postalo kao jedna vrsta takmičenja ko će bolji rođendan napraviti. Isto je sa decom koja se među sobom takmiče gde idu na zimovanje, rekla je ona za N1.
Takođe, Kazala je i kako živimo lažne živote.
– Sve nam je to došlo vremenom, iz Holivuda, svi želimo da živimo holivudske živote, volimo da budemo popularni, da se priča o nama, bez obzira na koji način ćemo steći tu popularnost. Žene često znaju napraviti popularnost predstavljajući se kao žrtve. Deci su uzori starlete i ljudi sa rijalitija, istakla je poznata psihoterapeutkinja.
Rekla je i kako se to dešava jer roditelji nisu posvećeni svojoj deci dovoljno.
– Detetu se treba dati da bude suštinsko dete – reći mu “ja te volim bez obzira ako imaš trojke u knjižici”. Nećete danas videti da će iko postaviti tu fotografiju na društvene mreže. Takođe, više nisu dovoljne petice, sad je dovoljno samo 5.0. Moje dete mora biti najbolje zato što to govori o meni. Ljudi vole često da govore moje jer nemaju ništa svoje, naglasila je.
Ne bavimo se sami sobom
Upitana je i kakav je stvarni život ljudi i šta kada se ugase svetla.
– Ljudi su uglavnom posvećeni političkim zbivanjima u zemlji i svi gledaju šta je ko rekao, u čemu je bila njegova žena, a zapravo nam to nudi jednu situaciju – ne bavimo se sami sobom. Hajdemo se radije baviti političarima, a nećemo svojim sopstvenim životom. Kad se svetla pogase, svi znaju kako spavaju, znaju da li u kontinuitetu mogu da odspavaju sedam ili osam sati, a to je neophodno da bismo bili srećni, kaže Đedović.
– Generalno smo nesrećni kao društvo. Ljudi treba da se zapitaju koje su maske na sebe stavili. Istraživala sam i disfunkcionalna ponašanja; mladi su nam depresivni, pa je tako istraživanje pokazalo da od 200 mladih, njih 30 odsto razmišljalo je o suicidu. To ne znači da su pokušali, ali su razmišljali.
5 grešaka kojim roditelji usporavaju razvoj inteligencije kod dece
Gospodjo Djedovic ,
Ako se uopste za vas moze reci da ste „Gospodja “ onda evo i jedan mali savet za vas : Odite i vi malo kod nekog ZESCRG ili vam Najkompetentnijeg PSIHIJATRA za Dijagnozu da li ste Normalni ili udareni po glavi ?
Nece valjda roditelj biti ponosan na vasa ovde trabunjanja ili ljubomoru sto vi sve to ne mozete uraditi . Pri tom vi ste doktor za ljubav a ne za deciu i sta ovde MLATITE .
tako je, treba pustiti decu da se igraju, da uce od mudje i prasica, i u sta ce se pretvoriti? retorika gospodje je nwo retorika kako od dece stvoriti idiote podlozne manipulaciji svake vrste. Roditelji pogotovu danas moraju da kontrolisu decu, njihovo ucenje, ponasanje itd. Nekad je to dobrim deloom cinio skolski sistem, ali sada je isti potpuno urusen.
Ne lupetajte. Da su mene moji vise mlatili i terali da ucim, bila bih uspesnija za mene i sviju decu.
Sve to ne bi bilo strašno da roditelji kompleksaši ne stvaraju nove još gore kompleksaše. Biće problema sutra kad ta deca odu na radno mesto i kad im ne bude išlo sve od ruke (jer ih ne guraju roditelji). Mada mislim da će oni više biti problem drugima, a da sebe neće videti kao problem. Nama su u obrazovanju potrebne radikalne promene – treba što pre primeniti finski model.
Ja ne razumem tu „pusti dete da se igara“ teoriju. I moj suprug i ja smo bili gladni skole i znanja, a roditelji su nam odlozili upis u prvi razred za godinu dana. Nisu imali para da nam priuste sve vannastavne aktivnosti koje smo zeleli.
Nama je igra po ulici sa drugom decom bila dosadna, svi su nas zezali da smo streberi, a sad nas isti ti popreko gledaju jer smo oboje uspesni programeri.
Svako dete je prica za sebe, ako hoce da se igra – nek se igra, ako hoce da cita enciklopedije i rastavlja manje kucne aparate nasamo – pustite ga. Neko je vise sklon drustvenim akivnostima a neko mozda vise inzenjerskim.
Ovom svetu su potrebni i inzenjeri i drustvenjaci, nemojte forsirati dete da bude nesto sto nije.