Juče je obeležena prva godišnjica smrti velikog domaćeg glumca Milorada Mandića Mande. Nažalost, legendarni Manda nije stigao da se poslednji put pokloni vernoj publici, pošto je nenadano preminuo tokom izvođenja predstave „Petar Pan“.
Milorad Mandić rođen je 3. maja 1961. godine na Dušanovcu, a detinjstvo je proveo na Novom Beogradu sa majkom domaćicom i ocem koji je bio vojno lice.
Njegov prvi izbor u zrelom životnom dobu bio je Elektrotehnički faultet koji je napustio posle prve godine studiranja. Fakultet dramskih umetnosti bio je njegov drugi i najbolji životni izbor, nakon što se upoznao sa svetom glume kroz Dramski eksperimentalni studio amaterskog pozorišta.
„Nošen tom idejom ušao sam u uži izbor, i na moje oduševljenje bio sam primljen. I odmah zatim izbačen iz kuće, ali su roditelji ipak prihvatili moju odluku,“ napisao je Mandić u svojoj biografiji na internet prezentaciji pozorišta „Boško Buha“.
Manda je jednom prilikom rekao da ne postoji osoba sa kojom nije želeo da sarađuje, ali da nije bilo ni onih koji su njega odbijali.
Na samom početku karijere igrao je u seriji Vuk Karadžić zajedno sa Mikijem Manojlovićem i Aleksandrom Berčekom. Manda je istako da ga je reditelj serije Đorđe Kadijević naučio strpljenju i da samo onaj ko čeka može da se bavi glumom.
Zahvaljujući volji i strpljenju dobio je brojne uloge na filmu, seriji i u pozorištu.
„Lepa sela, lepo gore“, „Ivkova slava“, „Mrtav ladan“, „Pljačka Trećeg rajha“, „Točkovi“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Braća po materi“, te u serijama „Selo gori, a baba se češlja“, „Ravna gora“, „Jagodići“, „Bolji život“, su samo mali deo onoga što je Manda u toku karijere uradio.
Milorada Mandića obožavala su deca koja su rođena krajem osamdesetih godina jer je njihovo detinjstvo devedesetih bilo ulepšano programom koji je vodio Manda „S one strane duge“.
Glumac je klincima postavljao čuveno pitanje: „Da li si zaljubiška?“ na koje je trebalo da se odgovori sa „tamba“ ili „lamba“, odnosno da ili ne.
„Po meni je suština da napraviš nešto što će da ostane generacijama. Ne kao uzor ili ikona, nego da bude ideja na kojoj će se posle graditi. I kao čovek i kao glumac moram da budem iskren i otvoren, nema nikakvih tajni, nema skrivenih namera. Biti licemer u ovom poslu je katastrofa. Ili ga radiš ili ne radiš. Kad me sretne neko ko je pre dvadeset godina pratio dečju emisiju koju sam radio, prvo me zabrine koliko sam mator, a onda me vrati u to vreme kad sam bio mlad, i bude mi drago. Vidim da je i on zapamtio nešto, jer sam nesebično delio svoja iskustva sa svima,“ napisao je Mandić o sebi.
Dodaj komentar