Na današnjoj sednici Donjeg doma ruskog parlamenta usvojen je nacrt rezolucije sa ciljem priznanja nezavisnosti dve samoproglašene republike – Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR).
Dve separatističke oblasti u istočnoj Ukrajini funkcionišu kao praktično nezavisne teritorije u oblasti Donbas, od početka sukoba u ovoj državi 2014. godine.
Predstavnici Dume uputiće predsedniku Rusije Vladimiru Putinu zvaničan zahtev da prizna nezavisnost ovih teritorija.
– Priznanje će stvoriti osnove za garantovanje bezbednosti i zaštite stanovnika republika od spoljnih pretnji, kao i za jačanje međunarodnog mira i regionalne stabilnosti u skladu sa ciljevima i principima Povelje UN i pokrenuće proces međunarodnog priznanja obe države – izjavio je Vjačeslava Volodina, predsednik Donjeg doma Dume, prenosi Euronews.
Prema njegovim tvrdnjama, u proteklom periodu u ovim oblastima postoje demokratski organi sa atributima legitimne vlasti, koji iskazuju volju naroda.
Istovremeno, on je optužio Ukrajinu za ekonomsku blokadu i narušavanje „prava i sloboda“ stanovništva ovih oblasti.
Potencijalno ugrožavanje sporazuma iz Minska
Sporazum o prekidu vatre, tzv. Protokol iz Minska, izdejstvovan uz posredstvo Nemačke i Francuske 2015. godine bi na ovaj način svakako bio ugrožen. Tenzije na rusko-ukrajinskoj granici traju već nedeljama, gde je prisutno preko 100.000 ruskih trupa.
Ukrajina je u strahu od ruske invazije, iako su Rusi više puta opovrgnuli takve namere. Rusija zahteva garancije od Zapada da se NATO neće širiti dalje na istok, uključujući Ukrajinu i druge bivše sovjetske teritorije, smatrajući ekspanziju saveza za pretnju sopstvenoj bezbednosti.
Ukoliko predsednik Rusije Vladimir Putin odluči da potpiše predloženu Deklaraciju ruske Dume o nezavisnosti ove dve teritorije, to nikako ne bi doprinelo smirivanju tenzija, a sporazum iz Minska bi praktično bio mrtav.
Sličnost sa prethodnim ruskim intervencijama
Prilikom sagledavanja celokupne situacije, neizbežno se nameće paralela sa prethodnim ruskim intervencijama u bivšim sovjetskim republikama.
Ruska intervencija u Gruziji opravdana je ugroženošću ruskog stanovništva u dve separatističke oblasti – Južnoj Osetiji i Abhaziji. Ove oblasti su funkcionisale kao nezavisni entieti praktično od 1991. godine, a proglasile su nezavisnost odmah po osamostaljenju Gruzije od SSSR.
Nakon što je zvanični Tbilisi pokušao da povrati ove oblasti pod svoju kontrolu 2008. godine, usledila je odlučna ruska intervencija. Gruzijska vojska je poražena u tim sukobima, a Moskva ih je priznala kao nezavisne države. Međutim, ostale su nepriznate od strane većine ostalih država osim Nikaragve, Venecuele, Vanuatua, Naurua, Tuvalua i Sirije.
Krimski scenario i dve separatističke ukrajiske oblasti
Sa sličnim opravdanjem Rusija je izvršila invaziju Krima, na kojem nije došlo do otvorenog sukoba. Sevastopolj je tradicionalno sedište crnomorske flote, a Rusija je imala pravo na korišćenje prema sporazumu sa Ukrajinom.
Međutim, nakon promene do tada proruske vlasti u Ukrajini i krvavih demonstracija na Majdanu 2014. godine, Rusija je izvršila invaziju ovog poluostrva. Svoju intervenciju je objasnila ugroženošću većinskog ruskog stanovništva na Krimu od strane Ukrajine. Prvo je održan referendum o nezavisnosti ove oblasti, a odmah potom i aneksija ove teritorije od strane Rusije, opravdana većinskom voljom njenog stanovništva.
Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika su oblasti koje de fakto nisu pod kontrolom Ukrajine, nakon krvavih sukoba i potpisivanja klimavog primirja koji održava status kvo. Ove oblasti takođe imaju većinsko rusko stanovništvo.
Zato se opravdano može postaviti pitanje – koja je dalja sudbina sudbina ovih oblasti i Ukrajine kao celovite države? Mnogo toga zavisi od poteza Vladimira Putina i eventualnog priznanja nezavisnosti ovih oblasti.
A sve je počelo sa tzv. „humanitatnim intervencionizmom“ i principom „korektivnog otcepljenja“ testiranim na Kosovu. Duh koji je pušten iz boce ne može se tako lako vratiti.
Dodaj komentar