Severna Koreja, Srbija, Iran, Sirija, Pakistan, Bahrein, Belorusija, Burundi, Kambodža, Kongo, Kuba i Džibuti su na spisku od 46 zemalja koje su deklaracijom podržale represivnu politiku Kine prema manjinskom narodu Ujgura u pokrajini Sinkjang.
Samo jedna od kineskih mera prema ovoj nacionalnoj zajednici jeste masovno primoravanje Ujgurkinje na sterilizaciju i abortuse. U slučaju da odbiju jednu od pomenute dve mere bivaju zatvorene u takozvane radne logore.
Sistematsko kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u Kini je poprimilo zabrinjavajuće razmere: stotine hiljade Ujgura, turkijskog naroda muslimanske veroispovesti, je završilo u radnim komunističkim logorima gde su bili na tzv. prevaspitavanju, piše u autorskom tekstu za podgoričke Vijesti Željko Pantelić, dugogodišnji spoljnopolitički komentator koji je radio u Večernjim novostima, Blicu, Politici.
Više od milion Ujgura strpano je u kineske logore za prevaspitavanje u kineskoj pokrajini Šinđijang. Prema istraživanju DW, mnogi su tamo osuđeni u montiranim procesima.
Australijski institut za stratešku politiku objavio je dokaze da Ujguri prinudno rade za 83 poznata globalna brenda, uključujući Najk, Epl i Del. U izveštaju se navode i dokazi da je lokalnima vlastima i privatnim brokerima vlada Sinđijanga „isplaćivala određenu sumu novca po glavi“ da bi to organizovali.
Pantelić podseća da su „radni logori“ orgnanizovani po istoj matrici po kojoj je Josip Broz Tito “prevaspitavao” jugoslovenske komuniste i protivnike njegove diktature na Golom otoku.
Peking je prvo pokušao da negira postojanje “radnih logora”, a kada je bio suočen sa dokazima, opravdali su ih borbom protiv terorista i ekstremista.
Kad Kina više nije imala kud, u pomoć je priskočila Belorusija i sačinila deklaraciju upućenu Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi kojom se flagrantno kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u pokrajini Sinkjang definiše kao borba protiv terorizma i ekstremista koji ugrožavaju ljudska prava.
Srbija je, uz Belorusiju i Rusiju, jedina evropska država koja je podržala deklaraciju.
“Ovo je najveći autogol koji je jedna zemlja sa aspiracijama da uđe u Evropsku uniju postigla. Prosto je neverovatan potez Beograda. Evropski parlament je pre par meseci usvojio rezoluciju sa kojom su otvorena vrata za uvođenje sankcija prema kineskim funkcionerima koji su odgovorni za diskriminaciju Ujgura u Sinkjangu. Čak i mi koji podržavamo već godinama ulazak Srbije u EU posle ovog čina smo ostali bez reči. Srbija je sa potpisom na ovu deklaraciju stavila oružje u ruke svim protivnicima proširenja EU i gurnula prst u oko svima nama koji radimo da bi je približili Evropi”, kaže za Vijesti visoki diplomatski izvor u jednoj od ključnih država članica.
Kako piše Pantelić za Vijesti, u evropskim institucijama ne znaju da li se radi o odluci Aleksandra Vučića ili svojevoljnom potezu šefa diplomatije Ivice Dačića.
Francuski poslanik u Evropskom paralamentu i veoma uticajni intelektualac na Starom kontinentu Rafael Gluksman je listu zemalja koje su potpisale deklaraciju nazvao “listom srama”:
“Lista 46 predstavnika vlada koji su stavili potpis na podršku kineskoj politici prema Ujgurima je lista srama. Naravno sramota pada na vlade a ne na građane i narode koje predstavljaju. Imamo 46 vlada koje podržavaju zločine, imamo i druge lidere, među kojima i naši evropski, koji ćute o zločinima. Ali, imamo i građane na celoj planeti koji se mobilišu da probiju zid ćutanja”, izjavio je Gluksman.
Stavljanje potpisa na deklaraciju Saveta za ljudska prava UN u Ženevi nije prvi veliki gaf srpske diplomatije kada su u pitanju prava čoveka, manjina ili rodna ravnopravnost. Pre desetak godina, dok je na Andrićevom vencu bio Boris Tadić a šef diplomatije Vuk Jeremić, Srbija je glasala protiv rezolucije država EU u Ujedinjenim nacijama kojom se Iran osuđivao zbog upotrebe torture uključujući i telesne kazne (odsecanje ruku), diskriminacije žena i kršenja prava manjina. Tada je zvanični Beograd opravdao dizanje ruke protiv principa ljudskosti i humanosti odbranom Kosova. Neće biti iznenađenje ako i aktuelna vlast ne upotrebi isti argument. Politika kontinuiteta po pojedinim pitanjima objašnjava zašto je Srbija tu gde jeste, podseća Pantelić.
Ili je Kina ucenila Srbiju podrškom oko pitanja statusa kosova ili je jednostavno problem preterana servilnost vlasti u Beogradu prema globalnim i regionalnim silama koja se već ispoljavala u brojnim okolnostima. Mađarska i Grčka su dobile mnogo više kineskih investicija i kredita od Srbije a Budimpešti i Atini nije palo na pamet da potišu belorusku prokinesku deklaraciju. Mađarski premijer Orban vrlo dobro zna gde su granice, šta ne može da se toleriše i gde nema gledanja kroz prste.
Lista zemalja koje su podržale Kinu u politici prema Ujgurima:
Saudijska Arabija, Rusija, Severna Koreja, Srbija, Iran, Sirija, Birmanija, Pakistan, Bahrein, Belorusija, Burundi, Kambodža, Kamerun, Centralnoafrička Republika, Komore, Kongo, Kuba, Džibuti, Egipat, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Jemen, Gvineja, Gvineja Bisao, Irak, Laos, Lesoto, Mozambik, Nepal, Nikaragva, Niger, Oman, Palestina, Papua Nova Gvineja, Filipini, Salomonska ostrva, Južni Sudan, Šri Lanka, Sudan, Surinam, Togo, Ujedinjeni Arapski Emirati, Venecuela, Zambija, Zimbabve i Kina.
Ujguri u Kini su isto što i šiptari u Srbiji . Zapad, na čelu sa Američkim pohlepnim psihopatama, planira da sa Ujgurima napravi „Kinesko Kosovo“. Samo naivni i glupi to ne shvataju . Podrška Kinezima je ispravna stvar.