Aida Gundić, donedavno učiteljica u OŠ „Petar Kočić“ u Riđici kod Sombora, proglašena je tehnološkim viškom nakon 25 godina rada, iako je samohrana majka deteta s posebnim potrebama.
Pošto u OŠ „Petar Kočić“ u Riđici ove školske godine nije upisan nijedan đak prvak, bilo je potrebno proglasiti radnika za čijim je radom prestala potreba u prvom ciklusu obrazovanja i vaspitanja.
Iako joj je rečeno da u pomenuti proces ne ulazi, učiteljica Gundić kaže da od avgusta trpi mobing od direktorke Jasne Radusin i sekretara Dragana Vučenovića.
– Ja sam samohrani roditelj stopostotnog invalida od 23 godine. Pošto Centar za socijalni rad nije podneo za produžetak roditeljskog prava, prošle godine sam sama sve što je trebalo odradila i to rešenje je gotovo pre dva dana. U vreme kada su me u školi bodovali za tehnološki višak, mada, po mom ugovoru nije ni trebalo da idem na to bodovanje, ti papiri nisu još bili gotovi.
– Kontaktirali su me iz Srpske napredne stranke da pošaljem papire za moje dete u školu, poslala sam im papir iz suda na kom piše da je postupak u toku za produžetak roditeljskog staranja, kategorizaciju deteta i još jedno rešenje invalidnosti i izvod iz knjige rođenih. A onda je sekretar škole papire nosio po školi i pokazivao kolegama, širio dezinformacije i zloupotrebio i papire i bolest mog deteta – priča za portal Direktno.rs Gundić.
Kako kaže, ovaj sekretar je počeo da radi krajem avgusta, zamenivši dugogodišnjeg sekretara.
– Rekao je da ne zna kakvo je moje dete, niti za papire. Ovo je treći put da su me proglasili za tehnološki višak, iako u školi postoji moj dosije u kom su svi papiri, rešenje od prošlog puta na kojem piše da sam zaštićena kategorija prema članu 37 posebnog kolektivnog ugovora. On to ništa nije uvažio. Dobila sam jedno rešenje u vreme kada se ne radi bodovanje, kontaktirala sam sve moguće inspekcije, a inspekcija rada je već bila u školi – žali se učiteljica.
Prema njenim rečima, u ovoj školi puno je „nestručno zastupljene nastave“.
– Recimo, u junu sam napisala projekat za obogaćeni jednosmenski rad, a direktorica je to podelila kolegama preko norme da rade, i van zakona radi sve što može, a meni nije dala da ga radim. Imala sam ugovor za rad u produženom boravku koji mi je direktorica dala 30. oktobra 2019. U to vreme sam radila u produženom boravku, i nisu više mogli da aneksiraju ugovor ili šta već. Ja sam u toj školi zaposlena od 11. oktobra 1995. Niti sam neradnik, niti sam izbegavala posao – priča učiteljica.
Kako kaže, 24. septembra pozvali su je da joj uruče ugovor kojim je „raspoređuju na mesto koje ne postoji“. Nije ga potpisala jer je nepovoljan za nju, obratila se inspekciji rada, prosvetoj inspekciji, načelnici školske uprave, pokrajinskoj prosvetnoj inspekciji.
– Od 25. septembra 2020. sam na bolovanju, a 29. septembra poštom su mi poslali obaveštenje o novom bodovanju, koje je objavljeno 9. oktobra, iako nije bilo zakonskog osnova. Sva bodovanja se završavaju do 15. avgusta svake godine, a ne kada počne nova školska godina. Кontaktirala sam načelnika pokrajinske prosvetne inspekcije Dragana Grahovca, koji mi je rekao da u oktobru nema bodovanja i obavestio me da je 5. oktobra moj prigovor primio prosvetni inspektor Miloš Urošević – priča ova učiteljica, i dodaje:
– Po svim kriterijumima sam dobila nula bodova i proglašena sam za radnika za čijim je radom prestala potreba na radnom mestu nastavnika razredne nastave što je u suprotnosti sa Ugovorom o radu koji imam, jer sam zaštićena kategorija zaposlenih. 18. novembra 2020. lekar mi je zatvorio bolovanje. Dva dana sam dolazila u školu kako bih ostavila doznake, ali direktorica i sekretar nisu bili u školi, već su ranije otišli s posla. U školi sam zatekla samo pomoćno osoblje. Doznake koje sam im ostavila, direktorica je sledeći dan ostavila u portirnici i poručila spremačicama da mi ih vrate.
Nakon toga, pozvala je načelnicu školske uprave i predsednika sindikata „Nezavisnost“, koji su je posavetovali da poštom pošalje doznake poslodavcu.
– To sam i učinila, ali su mi ih brzopotezno vratili poštom uz obaveštenje da im ne trebaju moje doznake.
U školskoj upravi je bila 27. novembra i ostavila obaveštenje koje je dobila. Uputili su je na inspekciju.
– Međutim, i vrata prosvetne i inspekcije rada su bila zaključana. Na sednici Skupštine grada Sombora 25. novembra su me smenili kao člana školskog odbora iz reda zaposlenih, uz obrazloženje koje je stiglo iz škole da „više nisam zaposlena u školi“. Samo mi nije jasno ko mi onda uplaćuje lični dohodak, kako sam i dalje zdravstveno osigurana?! Ja sam radnik škole koji je neraspoređen. Nisam još dobila otkaz već sam proglašena tehnološkim viškom – završava Aida.
Dodaj komentar