Svi Novopazarci sigurno da ne znaju za Nezrinu Šaćirović, ali deca u seoskim školama, naročito u OŠ „Dositej Obradović“ u selu Osaonica, znaju. Jer mnogo je dobra učinila za njih. Ona je učiteljica, putuje trideset i kusur kilometara na posao po snegu, kiši i velikim vrućinama, neprohodnim putevima, ne razlikuje se od drugih, ali aktivnostima kojima se svakodnevno bavi unapredile su školu u kojoj radi, piše Danas.
U OŠ „Dositej Obradović“, gde trenutno radi, pre nekoliko meseci zamenila je klupe, polovnim, ali dobro očuvanim, a po njih je išla do Beograda.
– Moj prijatelj iz Beograda koji radi u OŠ „Ivan Goran Kovačić“ obavestio me je o tome da će njihova škola biti renovirana i da su rešili da poklone klupe i stolice. Zamolila sam ga da te klupe donira školi u kojoj radim, jer ne mogu biti gore od postojećih. Do dogovora je došlo, s time da je trebao da se obezbedi prevoz od Beograda. S obzirom na to da je bio letnji raspust i nisam htela da obavezujem ljude koji su na odmoru, a to je moralo odmah da se preuzme, unajmila sam šleper i otišla bez razmišljanja da to završim – govori za Danas ova skromna učiteljica.
Škola u selu Krće, gde je Nezrina pre radila je bila ruina, sve je bilo staro i dotrajalo, učenici i učitelji su radili u nehumanim uslovima.
Zahvaljujući njenoj medijskoj borbi, ova škola je renovirana od strane Gradske uprave i meštana sela Krće. Takođe, zahvaljujući njoj, učenici ove škole su prvi put videli Deda Mraza.
– Volim deci da pored znanja priuštim i neki vid zabave, pa sam još u Krću zamolila Hida Muratovića, humanitarca, da obučen u Deda Mraza poseti decu i podeli im poklone. Sa tradicijom slavlja Nove godine sam nastavila i ovde, pa pred praznike imamo priredbu sa Deda Mrazom, čak se i ja obučem u odelo i proslavljamo. Pokloni budu obezbeđeni u saradnji sa roditeljima – kaže Šaćirović.
Nezrina se trudi da deca razviju i literarni talenat, pa je radila na tome da se uključe u razne književne konkurse.
– Profesor Bratislav Golić Bata iz Požarevca se bavi objavljivanjem učeničkih literarnih radova, pa su moji đaci odradili više pesama, priča i tekstova, a sa koleginicama iz škola u selima Svilanovu i Bele Vode dogovorila sam da i njihovi đaci daju doprinos, tako da će u „Zborniku književnog stvaralaštva mladih Srbije i dijaspore“ koji izdaje ovaj profesor izaći preko pedeset autorskih radova naših đaka, a oni će kao nagradu dobiti knjigu u kojoj su njihova dela i pohvalnicu. A već je jedna moja učenica dobila međunarodnu nagradu na jednom od literarnih konkursa- ponosno ističe Nezrina.
Zahvaljujući ovoj učiteljici, put do ove škole je, takođe, dobio novo ruho, ali ona skromno odbija da priča o tome.
-Snimila sam đake koji hodaju po prašini iz škole i poslala ga preduzeću „Novi Pazar- putevi“ nakon čega je prilazni put asfaltiran. Sada sam podnela još jedan zahtev da se u školi asfaltira jedna staza – ističe naša sagovornica.
Na pitanje šta je pokreće na sve ove akcije, učiteljica kaže:
– Želim da i deca na selu imaju isti tretman kao i ona u gradu, jer po meni tu nema nikakve razlike, sve su to učenici koji zaslužuju normalne uslove za školovanje. Škola treba da ima normalan pod, a ne ovakav kakav je u školi gde radim, pun rupa, đaci na njemu igraju klikere. Takođe, krov ove škole je u lošim uslovima, rizičan za decu koja su pod njim, i to je nešto što čeka nove akcije – rekla je Nezrina Šaćirović.
Ova učiteljica, takođe, samoinicijativno vodi decu u muzej i na sportske aktivnosti, jer želi da budu upućeni u sve i da redovno obiđu grad Novi Pazar.
Nezrina je majka četvoro dece i neko ko svoje domaćinstvo izdržava od svoje učiteljske plate, a školi doprinosi onoliko koliko je u njenoj mogućnosti.
Dodaj komentar