Baka Jovanka Lisac (91) iz Zemuna dobila je izvršno rešenje da ide u zatvor na pet dana zbog neplaćene kazne od 5.000 dinara koju joj je u aprilu ove godine napisao saobraćajni policajac zbog prelaska ulice van pešačkog prelaza.
Policajac ju je zaustavio u Ulici Mihajla Pupina kad je prečicom prelazila na autobusku stanicu Džon Kenedi da bi autobusom 82 otišla na Bežanijsko groblje ćerki na grob.
Budući da nije shvatila da joj je napisao kaznu, baka Jovanka se izvinila i na ceo slučaj potpuno zaboravila sve do pre par dana kada joj je poštar doneo plavi koverat i u njemu rešenje Prekršajnog suda.
Saznanje da će morati u zatvor, ukoliko ne plati kaznu, baka Jovanku je uznemirilo, ne spava, a u noći između utorka i srede je dolazila Hitna pomoć zbog visokog pritiska.
„Nisam prevarantkinja. Pošteno sam živela toliko godina, sve poštovala i sad da idem u zatvor. Htela sam da pređem prečicom. Lakše mi je nego da idem okolo na raskrsnicu. Svaki korak mi je težak, a na ulici nije bilo vozila. Pre mene na istom mestu je prešlo 20 ljudi, ali policajac je zaustavio mene i tražio mi dokumenta. Rekao mi je da sam pogrešila i da moram da platim kaznu. Dok je nešto pisao, jedna devojka je iza mojih leđa pokušala da pređe ulicu i on joj je samo kroz zube dobacio „Pešački“. Dao mi je papirić, ali sam pomislila da mi je oprostio, jer nije moguće da piše kaznu starici od 91 godinu, a da mlađu pusti da prođe“, izjavila je baka Jovanka.
Šta je čeka?
Baka Jovanka je imala rok od 8 dana da plati kaznu u iznosu od 2.500 dinara, umesto 5.000. Pošto to nije učinila, novčana kazna joj je preinačena u zatvorsku od pet dana. U slučaju da ne plati kaznu, dobiće poziv za zatvor, a ako se ne odazove doći će policijska patrola da je sprovede, objašnjavaju u Prekršajnom sudu.
U svakom slučaju 91-godišnja baka Jovanka podelila je javnost. Jedan broj stao je na njenu stranu, nazivajući pandura „bahatim glupakom kom se, eto, može“, dok je jedan broj zauzeo stav „zakon je isti za sve“.
Ova vest nije ništa novo, starci nonstopno izleću pred auta, ne gledajući, uvek negde žureći, pičkarajući ukoliko im ne staneš na bilo kom delu puta gde su odlučili da pređu. Dovode svoj život u rizik, kršeći propise, a vozačima na dušu stavljaju teret ubistva, daleko bilo.
Ova bakica nije trebalo da prelazi ulicu van pešačkog prelaza, jer je tako propisano i to je jasno kao dan. Bez obzira da li je bilo auta na ulici ili ne. Bez obzira da li je pre nje njih dvadesetoro pretrčalo nedozvoljeno. Ulicu ne prelaziš kad je čista, već kad je zeleno na semaforu ili pešački slobodan. U svakom drugom slučaju predstavljaš rizik i za sebe i za druge. Tome treba da učimo svoju decu, rečima a i primerom, inače ćemo ginuti na ulicama ko muve.
Ako usmerimo svetlo na policajca, onda možemo da kažemo da je trebalo da opomene bakicu, kao što je opomenuo i devojku koja je pretrčavala uz upozorenje da će sledeći put biti kažnjena. Možda je mogao, kažu neki, da joj pomogne da pređe put i „ispadne faca“.
Sve je možda mogao, pre nego da joj ispiše kaznu.
Ova vest izvukla je brojne komentare i reakcije iz razloga što je u Srbiji zakon selektivan, na nekoga se primenjuje, na nekoga ne.
Šta sve možeš u Srbiji?
Možeš na primer da išamaraš devojku u rijalitiju, kamere te snime, dobiješ nanogicu, sediš kod kuće i opet uđeš u rijaliti… da dobijaš honorar i dalje biješ.
Možeš da parkiraš opštinski službeni auto na nedozvoljenu površinu i ostaneš nedirnut, nekažnjen.
Možeš da postaviš pogrešnu dijagnozu, ubiješ bokte čoveka, ostaneš u belom mantilu, zaposlen i dalje, netaknut, lečiš ljude, postavljaš nove dijagnoze.
Možeš da prebiješ ženu, da od podliva 24 dana ne progleda, dobiješ zabranu prelaska mesec dana. Sediš kod kuće ili u kafani, sve ok.
Možeš da potkradaš firmu, i nikom ništa. Radnici završe na ulici, ti u nekoj drugoj firmi.
Možeš da falsifikuješ dokumenta, diplome, prekršiš sve uslove konkursa i sedneš od 1. septembra na novo radno mesto.
Možeš da nameštaš tendere. Da džipom zauzimaš dva parking mesta ili parkiraš na mesto za invalide.
Možeš toliko toga, ali uglavnom ako si jak politički, ako si povezan sa nekim bitnim krugovima, ako si i sam u krugu, ako držiš neke konce.
Onda i ako te neko kazni, ništa ne platiš, nigde ne ideš, obriše se preko noći.
Zakon je isti za sve, ali za neke ipak ne
I upravo je to razlog zbog burnih reakcija javnosti, jer ako kažeš „zakon je isti za sve“, znaš da to nažalost nije tačno, jer nije isti za sve. A starica ga je ipak prekršila.
A ako kažeš „glupi jebeni policajac, nije trebalo da je kazni“ onda znaš da otvaraš vrata bezakonju, jer onda hajde da sve starice koje negde jure pretrčavaju, ugrožavaju saobraćaj, nek i deca pretrčavaju, nek svako prelazi na crveno, ima staraca i u kolima, nek kažu da nisu videli crveno… nekog pogazili.
Da može, bilo bi idealno (gde smo od toga?) da se zakon zaista poštuje, da bude isti za sve, da bude poznat svima i da se pre svega sprovodi jednako za sve, bez obzira na novac koji imaš, veze koje imaš, funkciju koju imaš, prijatelje koje imaš, godine koje imaš, status koji imaš, onda se ni javnost ne bi bavila ovakvim stvarima jer zna da baba jeste napravila prekršaj, ali kako da je kazniš kad ima onih koji ubiju čoveka i nikom ništa.
To je ono što ždere normalnog čoveka i tera ga da ode odavde… negde gde se zakon primenjuje jednako i gde se o njegovoj primeni uopšte i ne debatuje, a kamoli na njegovim slabim plećima prelomiti.
Nikada nije bilo teže biti otac maloletnog deteta u Srbiji nego u doba Jale i Bube
Dodaj komentar