Jedna od radnica Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM) u Boru, prema medicinskoj dokumentaciji, imala je koncetraciju olova u krvi 15 puta veću od dozvoljenog nivoa. Ovo nije jedinstveni slučaj navodnog trovanja radnika ovog Instituta budući da iz Advokatske kancelarije Batić, koja zastupa ove oštećene, navode da imaju saznanja i medicinske dokaze za 15 slučajeva teškog trovanja olovom.
Prema laboratorijskim nalazima jedne radnice, u pitanju je ozbiljno trovanje olovo-oksidom, budući da je imala više od 450 jedinica olova u krvi, što je gotovo 15 puta više od dozvoljenog nivoa.
Ova radnica Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru sumnjiči svoje nadređene za trovanje na radnom mestu. Ona je početkom prošle godine potražila lekarsku pomoć, gde je ustanovljeno enormno uvećanje olova u krvi. Prilikom pregleda žalila se na pospanost.
Direktor IRM u Boru, Mile Bugarin, negirao je navode o trovanju radnika u tom institutu, ocenjujući ih kao „apsolutno netačne“ i da je slučaj trovanja u IRM-u insinuirala jedna advokatska kancelarija.
Otrovane radnike u slučaju protiv odgovornih osoba zastupa Advokatska kancelarija Batić. Kako su naveli za portal Nova.rs, prema njihovim saznanjima, u Institutu su se radnici navodno dugi niz godina žalili na stanje i opremljenost sredstvima za zaštitu i zdravlje na radu.
„Ovako veliki slučaj trovanja se ne može sakriti, postoje po našim saznanjima 15 ili 16 osoba koje su otrovane, a za sve postoje i medicinski dokazi“, navela je Advokatska kancelarija Batić u pisanom odgovoru za portal Nova.rs.
Dok direktor tvrdi da je u pitanju izolovani slučaj i da je zaposlena sebi „narušila zdravstveno stanje“, Advokatska kancelarija Batić navodi da je bilo slučajeva trovanja čak i po kancelarijama.
„Da je to izolovani slučaj zbog nenošenja opreme naše klijentkinje zašto su se onda ti silni radnici otrovali pa čak i u kancelarijama koje ne vrše kupelaciju uzoraka. To su krajnje neosnovane tvrdnje. Uostalom, bez obzira na činjenicu da li je neko nosio ili nije nosio opremu, postoji institut objektivne odgovornosti za povrede na radu, odnosno za svaku povredu na radu ili učinjenu u vezi sa radom odgovara poslodavac objektivno, bez obzira na krivicu“.
Zastupnici oštećenih pokušali da nađemo kompromis sa Institutom i obeštećenje van suda. Advokatska kancelarija Batić navodi da ova radnica nije nosila adekvatnu opremu, ali ne zato što to, kako tvrdi, nije želela već zato što IRM navodno tom opremom ne raspolaže.
„Ponavljamo da je reč o izolovanom slučaju mogli bi se prihvatiti navodi Instituta međutim ne vidimo kako nenošenje opreme jedne radnice može uticati na trovanje još 15 radnika firme. Primera radi, slične laboratorije poseduju opremu koja uključuje specijalnu odeću, obuću, maske, sisteme za odstranjivanje čestica olova iz kose, obavezne tuševe, odvojene ulaze i izlaze… Što u Institutu nije slučaj. Naša saznanja govore da trovanja jeste bilo, zapravo imamo i čvrste dokaze o tome u vidu medicinskih nalaza za nekoliko radnika kako iz laboratorije tako i iz susednih kancelarija“, kaže za Nova.rs Advokatska kancelarija Batić.
Kako su objasnili, ovakvo trovanje ima dugotrajne posledice.
„Naša klijentkinja će i ove godine morati na detoksikaciju kako bi smanjila nivoe olova u krvi jer i posle godinu dana intoksikacija je nekoliko puta veća od normalne“ naveli su.
Olovo je prirodni metal bez ikakve koristi za telo. Toksično izlaganje može uticati na mozak i druge vitalne organe, uzrokujući neurološke probleme i promene u ponašanju, gastrointestinalnu bolest, oštećenje bubrega i zastoje u razvoju.
Na veoma visokim nivoima to može biti fatalno. Trovanje olovom može se dijagnostikovati testovima krvi.
Dodaj komentar