Trampova obećanja o Kini, kao i okončanju ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, uskoro će biti stavljena na probu.
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću preoblikovaće američku spoljnu politiku, obećavajući potencijalno radikalne promene na više frontova dok delove sveta zahvataju rat i neizvesnost.
Za vreme predizborne kampanje, Tramp je davao opšta politička obećanja, kojima su često nedostajali konkretni detalji, zasnovana na načelima ne-intervencionizma i trgovinskog protekcionizma – ili kako on to zove, „Amerika na prvom mestu“.
Njegova pobeda nagoveštava jedan od najznačajnijih potencijalnih prekida u pristupu Vašingtona spoljnim poslovima usred paralelnih kriza u poslednjih mnogo godina.
Možemo da sastavimo njegov najverovatniji pristup različitim oblastima na osnovu komentara izrečenih u predizbornoj kampanji i njegovog istorijata na vlasti između 2017. i 2021. godine.
Rusija, Ukrajina i NATO
Tokom kampanje, Tramp je iznova ponavljao da može da okonča rat između Rusije i Ukrajine „za jedan dan“.
Upitan kako, sugerisao je posredovanje u sporazumu, ali je odbio da pruži konkretne detalje.
Istraživačka studija koju su napisala dvojica Trampovih bivših šefova za nacionalnu bezbednost u maju rekla je da SAD treba da nastave da šalju oružje Ukrajini, ali da uslove tu podršku ulaskom Kijeva u mirovne pregovore sa Rusijom.
Da bi zainteresovao Rusiju, Zapad bi obećao da će odložiti žarko željeni ulazak Ukrajine u NATO.
Bivši savetnici rekli su da Ukrajina ne treba da odustaje od nadanja da povrati svu svoju teritoriju pod ruskom okupacijom, ali da treba da pregovara na osnovu aktuelnih linija fronta.
Trampovi demokratski protivnici, koji ga optužuju za umiljavanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kažu da se za Ukrajinu njegov pristup svodi na predaju i da će ugroziti čitavu Evropu.
On je dosledno tvrdio da je njegov prioritet da okonča rat i da zaustavi odliv američkih resursa.
Ne zna se u kojoj meri studija bivših savetnika zastupa Trampove lične stavove, ali je vrlo verovatno da može da nam da smernice za to kakve će savete on dobiti.
Njegov pristup okončanju rata zasnovan na „Americi na prvom mestu“ važi i za strateško pitanje budućnosti NATO, transatlantskog vojnog saveza zasnovanog na principu „svi za jednog, jedan za sve“ prvobitno osnovanog posle Drugog svetskog rata kao bedem od Sovjetskog Saveza.
NATO sada broji više od 30 zemalja i Tramp je odavno skeptičan prema savezu, optuživši Evropu za „besplatno šlepanje“ na američkom obećanju zaštite.
Da li će on na kraju povući SAD iz NATO, što bi predstavljalo najznačajniju promenu u odnosima transatlantske odbrani u poslednjem skoro čitavom veku, ostaje pitanje rasprave.
Neki od njegovih saveznika sugerišu da je njegov čvrst stav samo pregovaračka taktika da bi naterao zemlje članice da ispune smernice trošenja na odbranu na koje su se obavezale.
Ali realnost je da će lideri NATO biti ozbiljno zabrinuti šta njegova pobeda znači za budućnost saveza i kako njegov efekat odvraćanja doživljavaju neprijateljski nastrojeni lideri.
Ceo tekst čitajte na BBC na srpskom
Dodaj komentar