Vučić je definitivno uvek u pravu, ako se pitaju njegovi ministri. Vodeći se primerom najvrednijeg i najpožrtvovanijeg međ svima, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović radi i po 18 sati dnevno za Srbiju i priznaje da su sve zamerke Aleksandara Vučića na rad ministara uvek na mestu.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izjavio je da je njegov odnosa sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić obeležen velikim poverenjem i poštovanjem, kao i da je potpuno posvećen svojim zaduženjima.
„Predsednik je potpuno u pravu da smo spustili tempo, to je činjenica i ne sme da ponavlja“, rekao je Momirović povodom navoda u medijima da Vućić ima primedbe na rad pojedinih ministara, pri čemu pominju i njega, prenosi Danas.
„Mi smo na kraju prošle godine imali neverovatne rezultate i dinamiku. Od kad sam došao na čelo ovog ministarstva imao sam realizaciju budžeta 61 odsto 1. novembra, a 31. decembra 99 odsto“, rekao je Momirović.
„Novu godinu sam dočekao tako što sam radio do 9 sati uveče i ustao u 3 ujutru da bih išao na otvaranje gasovoda. Na svoju slavu sam došao u deset sati, na rođendan svoje dece kad su zaspala“, naveo je.
Kako je rekao, „posle tih fenomenalnih rezultata koji su doveli do toga da smo mi sa najvećim ekonomskim rezultatom u Evropi, mi smo malo spustili tempo, to su činjenice i to ne sme da se ponavlja“.
„Tu dinamiku u tom trenutku nije bilo moguće lako održati ali moramo opet da podignemo mašinu, da se vratimo na ono kako smo radili u novembru i decembru“, istakao je Momirović, govoreći o tome šta će reći na današnjoj sednici Vlade, povodom 100 dana rada, kojoj će prisustvovati Vučić.
Sa matinea na ruckove, sa ruckova na parti, sa partija na koktel uz predah na vecerama , uz put se u limuzini sa soferom twitne neki hvalospev Vucicu i neka „dubokoumna“ misao za sendvicare, a tu su i kongresi, govorancije, paneli, konferencije i izjave za medije, gostovanja po tv stanicama i neprestano ponavljanje supljih prica…..Ma tezak rad, kicma puca!
kad pečenjar može da bude na čelu EPS – a, keramičar da vodi BIA-u ili pak Vulin da stoluje u MUP-u zašto jedan hotelijer, a još i bogat, ne bi mogao da upravlja građevinarstvom i saobraćajem. Sve su to Vučićevi kadrovi. On boljih i nema jer ono što nešto vredi i zna ili je davno napustilo ovu zemlju ili se ne slaže sa pogubnom politikom koju Prvorođeni vodi. A mediokriteti i polupismeni su za sendvič spremni na sve pa čak i da se prihvate da rade poslove za koje nemaju ama baš nikakve kvalifikacije.
Tipican primerak udvorickog poltrona i tajkunskog predstavnika u tzv Vladi Srbije sa ogranicenim rokom upotrebe. Kada se bude promenila vlast u Srbiji a to je neminovnost pre ili kasnije, oslobodjene inspekcijske sluzbe i tuzilastvo, trebalo bi da „prelistaju“ poslovanje firme ovog mladjanog „MONUmenta“ iz ministarstva za koje ama bas nema nikakve kvalifikacije i reference. Kolika mu je „kasica“ pre stupanja na funkciju tzv ministra a kolika ce da mu bude kada bude sisao ( sleteo ) sa te kobajagi funkcije. Ovo nije nikakva Vlada Srbije ovo je firerova karikaturalna kreacija u njegovom „krpasto-lutkarskom“ pozoristancetu a koje se ne zove „PUZ“. Srecno ministri sa orocenim rokom upotrebe i pripremite se za LUSTRACIJU koja ce uskoro biti neminovna.
Malo istorije Mone..tata Djordje je Momrovski,pa je za licne potrebe 90 tih sklonio ski I preobratio se u ic..decko sa karaburme ,sin pecalbara u nemackoj preizima na staranje kozarsko preduzece 29 novembar,usput udumljuje Boru Milosevica,brara S.M.,preuzima „kupuje“ Narodnu radinost,I bavi se proizvodima od koze,firmi daje ime Mo-Na (Momi…Nada)..drzi potpuni monopol ovih prouzvoda u zemlji sledecih 15-20 godina,sa svakom vlascu je dobar I koristan…pa zasto to NE nastaviti…..
mona je klasičan primer kako se vrši mobing. pitajte radnike i sve ce vam biti jasno. medjutim to nije ništa čudno jer cela zemlja je zasnovana na mobingu.
drugi je pitanje kako je firma mona postala tako uspešna i koje su sve veze imali vlasnici ne samo sa političarima već i sa kontroverznim ličnostima našeg društva tokom 90-tih
Otac Djordje je u haotičnom SPS vremenu devedesetih uspeo da napravi ozbiljnu kompaniju.
Onda je deo te kompanije „na tacni“ dao Tomislavu.
Tomislav je tako postao „uspešan“ zahvaljujući ocu.
Pitanje je: zbog čega otac nije ministar?
Još jedna osoba koja je rasla u zlatnom kavezu i koja ne zna šta znači biti gladan. Zahvaljujuci neredu u državi osamdesetih i devedesetih godina i privilegovanog položaju njegovih roditelja, koji su se brzo obogatili, mali je tako sa“ pravnim fakultetom“ uspeo da se probije i postane „bitan“. Kada se tome doda i podrška vlastima, koju je svakodnevno tvitovao, eto pravih preporuka za ministra
Veoma primećen je bio njegov stav da ne treba povećavati minimalnu zaradu radnicima, jer će to naterati poslodavce da otpuštaju ljude.
Iako ovo nije bez uporišta u ekonomskoj logici, na ovoj društvenoj mreži zaradio je epitet surovog kapitaliste koji je pri tome rođen sa zlatnom kašikom.
Pa, jao!!! Mislila sam da je ovo NJUZova izmišljotina! Crni sine, kako ćeš se izvući iz ovoga? Dala baba dinar da uđe u kolo, dva da izađe…