Osam učenika osmog razreda u Republici Srpskoj povredilo se u jednom od izazova sa TikToka -„krvavi novac“. Reč je o, ispostavilo se, opasnoj igri u kojoj se između prstiju šaka stavljaju kovanice da bi se videlo ko će duže da izdrži pritisak.
– Učenici su, u skladu sa postupcima, upućeni na savetodavni rad sa pedagogom, odnosno sa disciplinskom odgovornošću koji takav prekršaj nosi, ali cilj nije samo kazna za te učenike već da shvate šta je za njih ispravno, a šta pogrešno, izjavio je u Tesliću direktor Osnovne škole „Desanka Maksimović“ iz Stanara, Aleksandar Ristić, prenosi Telegraf.
On je upozorio na to da se fizičko nasilje preselilo na internet i društvene mreže, takozvano sajber nasilje i da je multisektorski tim te škole sproveo istraživanje. Utvrđeno je da je 76 odsto učenika u predmetnoj nastavi, koji imaju društvenu mrežu TikTok, učestvovalo u jednom od izazova.
Kada je reč o preventivnim aktivnostima, on je ukazao na različita predavanja organizovana u saradnji sa Centrom za socijalni rad i MUP-om Republike Srpske, kao i osnivanje školske televizije koja promoviše istinske vrednosti, učenička postignuća i zdrave navike.
Ristić je upozorio na to da je istraživanje ukazalo i da više od 90 odsto učenika koristi platformu „Jutjub“ koja nije namenjena deci.
Ministar prosvete i kulture Republike Srpske, Željka Stojičić, poručila je da je bezbednost i prevencija nasilja u školama potreba s obzirom na sve prisutniju pojavu vršnjačkog nasilja na koje treba pronaći adekvatan i stručan odgovor.
Stojičićeva je navela da resorno ministarstvo već ima potpisane protokole prema kojima se postupa kada se desi slučaj vršnjačkog nasilja.
– Cilj nam je, pre svega, da razvijamo vaspitni sistem, jer samo ako to dobro uradimo onda će i obrazovni proces u školama biti na zadovoljstvo nastavnika, profesora i učenika, rekla je Stojičićeva.
Direktor Republičkog pedagoškog zavoda, Predrag Damjanović, rekao je da je situacija u Srpskoj po pitanju vršnjačkog nasilja kao i u zemljama regiona, s tim što postoji problem u definisanju koji oblici nasilja se mogu podvesti pod vršnjačko, zbog čega su na ovom seminaru angažovani i predavači iz oblasti bezbjednosti.
– Vršnjačko nasilje nije gledanje popreko, povlačenje za kosu, gurkanje, a najviše toga ima, napomenuo je Damjanović.
On kaže da je u poslednje dve godine uočen trend blagog povećanja broja slučajeva tog nasilja zbog čega je, sa Društvom psihologa Srpske, sprovedeno istraživanje kojim je utvrđen uticaj izolacije tokom epidemije virusa korona na ponašanje dece koja su izgubila naviku druženja i međusobnog pomaganja.
Damjanović je ukazao na to da institucije u Republici Srpskoj imaju protokole ponašanja kada je riječ o vršnjačkom nasilju koji se primjenjuju tek kada se ono i dogodi, te istakao da je cilj prevencija pojavnih oblika i prepoznavanje djece sklone ekscesima.
Direktor Društva pedagoga Republike Srpske Drago Branković ukazao je na osam modela prevencije vršnjačkog nasilja u školama i bezbednosti koji su tokom dvodnevnog seminara predstavljeni direktorima i pedagozima, a reč je o primarnoj prevenciji koja obuhvata sve učenike, nastavnike i zaposlene u školama.
Sekundarna prevencija, napominje on, obuhvata samo učenike koji su skloni nasilju ili su imali nasilničko ponašanje, dok tercijalna podrazumeva individualni rad sa nasilnicima i žrtvama nasilja.
– Posebno su problematični oni koji posmatraju šta se dešava, a istraživanja pokazuju da ti posmatrači posle toga postaju žrtve, te da vrlo često žrtve nasilja postaju nasilnici, rekao je Branković.
Izvor: Telegraf
Dodaj komentar