Zemlja do kraja 21. veka postaje toplija za 4 stepena, a onda kreće šou

Globalno zagrevanje izaziva ekstremne vremenske nepogode i suše koje bi u eventualnom scenariju milione ljudi ostavili bez hrane. Do njega dolazi posredstvom ljudskog faktora, Zemlja se greje i temperature rastu. Dok neki gaje mišljenje da razlika u temperaturama zapravo nije važna, porast za 0,5 stepeni mnoge može koštati života.

Od 19. veka zajedno sa procesom industrijalizacije a naročito u poslednjih sto godina, upotrebom nafte, fosilnih goriva, uglja – zatim ispuštanjem ugljen dioksida u atmosferu, naša planeta se zagrevala prosečno za više od jednog stepena. Tokom jednog veka, na nekim mestima taj porast je čak i viši. Nezamislive oluje, požari, suženje areala za život i nestajanje mnogih vrsta samo su neki od primera onoga što bi nas moglo zadesiti.

Drastične promene, mnogi ekstremi

U drugoj epizodi Klima101 podkasta sa profesorom Vladimirom Đurđevićem razgovaralo se o posledicama klimatskih promena. Poseban akcenat je stavljen na najcrnji mogući scenario u kojem planeta Zemlja do kraja 21 veka postaje toplija za čak 4 stepena Celzijusa.

Planeta je u ovom trenutku za oko 1 stepen toplija nego što je bila pre 150 godina. Možda ne zvuči mnogo, ali ovo zagrevanje je dovelo do toga da sada živimo u klimi u kojoj se češće dešavaju toplotni talasi, suše i razni drugi temperaturni ekstremi. Zagrevanje od 4 stepena, što u ovom trenutku odgovara pesimističnom scenariju naše budućnosti, značilo bi sasvim sigurno dramatično drugačije uslove na Zemlji.

– Stvarno je dobro da 4 stepena samo zamišljamo i da ne živimo u takvom vremenu, pošto je to jedna anomalija ekvivalentna anomaliji kad planeta pređe iz ledenog u međuledeno doba – objašnjava profesor Vladimir Đurđević.

Profesor Đurđević govori da je planeta u ledenom dobu bila za oko 4,5 stepeni hladnija nego krajem 19. veka, a sada možemo da doživimo sličnu promenu, samo u drugom pravcu. On navodi da kao što trenutno društvo ne bi moglo na najbolji način da funkcioniše u uslovima ledenog doba, tako ne bi bilo spremno ni da odgovori izazovima dramatično toplijeg sveta.

– Ukoliko bismo se zagrejali za 4 stepena i otšili u suprotnom pravcu, treba da razmišljamo da je postojeća infrastruktura nedogovarajuća za te uslove i na takvoj planeti stvari se drastično menjaju – naglašava profesor Đurđević.

Stotinama miliona preti iseljenje

Jedna od najvećih posledica takvog porasta temperature bilo bi topljenje polarnih kapa i glečera, kao i porast nivoa mora. Đurđević kaže da bi u slučaju zagrevanja od 4 stepena nivo mora do kraja veka porastao za jedan metar. Upozorava i da je to jedan vrlo spor proces, pa bi u narednih nekoliko vekova nivo mora mogao da poraste za 7 ili 8 metara.

– Samo zbog porasta nivoa mora bi desetine ili stotine miliona ljudi htelo da se iseli. Postavlja se pitanje kakva to organizacija treba da postoji i da li smo mi kao društvo sposobni da imamo takvu organizaciju da tim ljudima pomognemo da nadju druga mesta gde će moći da žive – upozorava Vladimir Đurđević i dodaje:

– Vi ne možete grad od nekoliko miliona ljudi samo da iščupate i premestite ga desetak kilometara od obale. Znamo da su u poslednjih dvadeset godina U Srbiji štete bile oko 7,5 milijardi dolara – kaže on.

U nekim delovima sveta miks visoke temperature i vlažnosti vazduha mogla da bude takva da te prostore učini praktično nenaseljivim.

– Prvenstveno pričamo o tropskim oblastima, te oblasti bi verovatno bile nenastanjive jer bi bile toliko neprijatne za život da bi ljudi skoro sigurno pokušali da odu negde drugde – ističe Đurđević.

Srbija, ogromne suše, požari, poplave

Srbija je u predelu sveta koji se zagreva brže od globalnog proseka. Naša zemlja je već za oko dva stepena toplija nego što je bila, tako da se kod nas skoro duplo brže dešavaju klimatske promene u odnosu na neke druge delove sveta.

Zbog toga se u Srbiji već sada jasno beleži veći broj dana sa ekstremnom količinom padavina, više toplotnih talasa i više suša što ostavlja posledice po razne privredne grane.

– Kod nas su klimatske promene očigledne i što je najgore osećaju se i posledice za društveno ekonomske sektore i privredne aktivnosti. Znamo da su u poslednjih dvadeset godina u Srbiji štete bile oko 7,5 milijardi dolara bilo da se radi o sušama, poplavama, olujama ili šumskim požarima i to ćemo videti i u budućnosti – upozorava sagovornik Klima101 podkasta.

On dodaje i da je jedna od najjačih suša u Srbiji u poslednjih 20 godina ona iz 2012. godine kada je šteta bila oko 2 milijarde dolara. Ukoliko se planeta zagreje za još četiri stepena, u Srbiji će u 8 od 10 godina biti suša koja je najmanje jaka kao ta iz 2012. godine.

Pored toga, klima u našoj zemlj bi se toliko promenila da ovde skoro uopšte više ne bi mogla da raste bukva, a bukove šume trenutno dominiraju na našoj teritoriji.

Spas? Zagrevanje se može se ublažiti

Iako slika koju je opisao profesor Đurđević deluje zaista crno, ipak treba imati u vidu da je ovo pesimističan scenario budućeg zagrevanja. Početkom 21. veka je naše društvo zaista bilo na putu da završi na planeti koja je drastično toplija nego danas, ali na sreću stvari se menjaju.

Prevashodno zahvaljujući velikom napretku na polju obnovljivih izvora energije sada većina država na svetu ima planove da emisije gasova sa efektom staklene bašte svede praktično na nulu do sredine ovog veka. Pored toga, veliki broj kompanija već sada koristi pretežno čistu energiju i planira da već tokom naredne dve decenije u potpunosti dekarbonizuje svoje poslovanje.

Prema procenama organizacije Climate Action Tracker, ako se sve ove najave i obećanja ispune, planeta bi se do kraja ovog veka zagrejala za 2,1 stepeni. To još uvek nije dobro, ali je ipak mnogo bolje od ovde opisanog scenarija.

Izvor: klima101.rs