Novinska agencija Tačno d.o.o, koja je naslednica agencije Tanjug, za prvih devet meseci ove godine sklopila je ukupno sedam ugovora usluge medijskog praćenja aktivnosti ministarstava i na taj način prihodovala 14,9 miliona dinara, piše portal BIRN. Ministarstvo finansija početkom septembra sklopilo je jedan od takvih ugovora, koji je vredan 1,92 miliona dinara.
BIRN piše da je to jedan od poslednjih ugovora koji je sa državnim institucijama potpisala agencija koja je po zakonu prestala da radi 31. oktobra 2015. godine, da bi u decembru 2020. godine, njene žigove kupila kompanija Tačno d.o.o u vlasništvu Radoice Milosavljevića, Željka Joksimovića i Manje Grčić, i u kojem je Jovana Joksimović glavna i odgovorna urednica.
Tanjug je i zvanično ugašen 9. marta 2021. godine.
Iako od 31. oktobra 2015. godine Tanjug zvanično „nije postojao“, od 2017. godine, pa do trenutka kada je kompanija Tačno otkupila njegov „brend“, ta novinska agencija je na osnovu ugovora o „praćenju rada“ državnih institucija prihodovala 33,45 miliona dinara, navodi se u tekstu.
Prema pisanju BIRN-a, takva praksa se nastavila i sa novim vlasnikom žigova agencije Tanjug – firmom Tačno, koja je „još bržim tempom“ nastavila da dobija unosne državne poslove.
Zajednička karakteristika ugovora koje je na javnim nabavkama dobijao Tanjug i ugovora koje sada dobija Tačno d.o.o. jeste da se, bez izuzetka, na nabavke javljao kao jedini ponuđač, te da su uslovi za dobijanje većine od ukupno 25 dodeljenih ugovora bili praktično identični.
Kako se navodi u tekstu, ukupna vrednost ovih ugovora od 2017. godine, pa do danas je 48,3 miliona dinara, odnosno, više od 400.000 evra.
Istraživanje BIRN-a je pokazalo da su sve institucije koje su naručivale usluge „praćenja rada“, a na koje se javljala samo agencija Tanjug/Tačno, zahtevale da ponuđač ima „mogućnost objavljivanja aktivnosti u najmanje pet televizija sa nacionalnom frekvencijom“.
Kako su za BIRN rekli iz druge dve novinske agencije u zemlji, Bete i Foneta, nijedna od njih nema saradnju sa svih pet televizija koje imaju nacionalnu frekvenciju, RTS kao javni servis, Pink, Prva, B92 i Hepi.
„To znači da su sve te javne nabavke bile raspisane suprotno Zakonu o javnim nabavkama, koji, između ostalog, predviđa da je naručilac posla obavezan da postupa ‘na ekonomičan i efikasan način, da obezbedi konkurenciju, jednak položaj svih privrednih subjekata, bez diskriminacije’“, piše BIRN.
Portal piše da nije jasno ni zbog čega su ministarstva i druge ustanove naručivali te usluge, s obzirom da bi mediji svakako pratili njihov rad i bez tog troška.
„Svaka od državnih institucija (šest ministarstava, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Gradska opština Voždovac i Grad Novi Sad) ima odsek ili sektor za odnose sa javnošću, dok Vlada Srbije ima i posebnu Kancelariju za saradnju s medijima“, piše portal.
Najviše novca i najviše ugovora sa Tanjugom/Tačno potpisalo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je od 2017. godine svake godine plaćalo Tanjugu „uslugu produkcije, snimanja foto i video materijala i montaže“ – ukupno 10,4 miliona dinara.
Ministarstvo za evropske integracije je za te usluge dalo osam miliona dinara za četiri godine, dok je Kancelarija za Kosovo i Metohiju usluge „praćenja i snimanja aktivnosti“ platila 7,92 miliona dinara za pet godina.
Ministarstvo za životnu sredinu je u julu 2020. godine, dok je ministar bio Goran Trivan iz Socijalističke partije Srbije, raspisalo javnu nabavku za, između ostalog, „TV snimanje događaja i aktivnosti vezanih za rad i nadležnost Ministarstva, montiranje snimljenog materijala, izradu video materijala, pripreme za TV produkciju, snimanje emisija sa ciljem informisanja i edukacija šire javnosti o aktivnostima i merama koje sprovodi Ministarstvo“, piše BIRN.
Kada je u novembru iste godine na čelo tog ministarstva došla Irena Vujović iz Srpske napredne stranke, Ministarstvo raspisuje nabavku za medijsko praćenje aktivnosti i u decembru dodeljuje oko 2,4 miliona dinara Tanjugu, kao jedinom ponuđaču.
Kuriozitet je da je Tanjug taj posao dobio na period kraći od mesec dana – ugovor je dodeljen 4. decembra, a trajao je do 31. decembra.
Ministarstvo životne sredine nije odgovorilo na pitanja BIRN-a zašto su duplirali tu uslugu i zašto je ona tako kratko trajala, a bivši ministar Trivan je kratkom porukom odgovorio da su nabavke (ukupno dve za vreme njegovog mandata) bile „potrebne i u skladu sa zakonom“, jer je „bilo važno povećati vidljivost ekoloških tema“.
Iz BIRN-a su kazali da nijedno ministarstvo, izuzev Ministarstva za evropske integracije, nije odgovorilo na njihova pitanja.
Iz Ministarstva za evropske integracije (MEI) kazali su za BIRN da je zadatak agencije da „prati i objavljuje u formi novinarskih vesti informacije o dogadjajima i aktivnostima koje sprovodi MEI, kao i da objavljuje druge informacije koje joj MEI dostavlja, bilo da je reč o najavama, saopštenjima, analizama ili izveštajima za koje je nama važno da budu dostupni široj javnosti“.
Dodaju da taj materijal agencija treba da distribuira svim medijima, a takvi prilozi su dostupni i na sajtu ministarstva, kao i na nalozima na društvenim mrežama.
Iz tog ministarstva navode da se novinari Tanjuga „rukovode svojim profesionalnim standardima kada izveštavaju sa događaja ili kada obrađuju materijale koje od MEI dobijaju“.
Kao razlog zbog čega im treba takva usluga, kazali su da su se na taj korak odlučili, jer im je istraživanje javnog mnjenja o stavovima gradjana prema EU pokazalo da je manje od trećine ispitanika dobro ili veoma dobro informisano o evropskim integracijama, da njih 65 odsto kaže da su nezainteresovani za ove teme, ali i da se „većina izjasnila da su voljni da se više informišu o ovim temama“.
„Nabavke sprovodimo u skladu sa propisom, čime ni na koji način nije bilo sprečeno ili onemogućeno učešće zainteresovanih ponudjača. Činjenica je, nažalost, da je zainteresovanost ponudjača bila slaba i da smo u svakom od predmetnih postupaka imali samo jednu ponudu“, kazali su iz Ministarstva za BIRN.
Dodali su da oni koriste samo usluge Tanjuga „za izveštavanje sa zvaničnih sastanaka MEI za koje je potrebna usluga fotografisanja i video snimanja (takozvanih foto – op dogadjaja), a iz razloga ekonomičnosti i prilikom izveštavanja sa sastanaka ministra u inostranstvu“.
Dodaj komentar