Procurela tajna dokumenta Rio Tinta – evo šta sve planiraju dok mi žmurimo

Studija izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta llitijuma i bora Jadar je urađena još prošle godine, a uradio ju je Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu za kompaniju „Rio Sava Exploration“.

Zorana Mihajlović i Aleksandar Vučić obmanjuju javnost da se studije izvodljivosti još čekaju i da neće biti kopanja litijuma dok ne budu imali konkretne podatke, dok očigledni koraci koje kompanija Rio Tinto preduzima dokazuju suprotono.

Poverljiva dokumenta, razgovori i mejlovi kompanije Rio Tinto, na desetine gigabajta materijala, sve ono što je značajno i što kriju od javnosti ostalo bi skriveno, da nepoznati uzbunjivač iz redova ove kompanije nije dostavio dokumenta udruženju Zaštitimo Jadar i rađevinu.

Rio Tinto otkupljuje zemlju, gradi puteve, a planira da sebi sagradi i trafo stanicu, dok nas vlasti ubeđuju da se ništa ne radi i kriju podatke da su još 2017. potpisali memorandum o Sradnji sa Rio Tintom, A potpisali su ga Ana Brnabić i Aleksandar Antić.

Analize radio Jaroslav Černi

Prema procurelim podacima, detaljni opis uzmanja vode iz Drine za potrebe Rio Tinta je radio tim Instituta Jaroslav Černi, zbog čega te infomacije moraju biti javne. Pokušaj Instituta i Rio Tinta da ih sakriju prošao je neuspešno.

U dokumentima koja su procurela iz kompanije, kako tvrdi Mihailo Alimpić iz udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, stoji da će jedan od tri dalekovoda u Jadru biti u vlasništvu kompanije i direktno priključen na HE “Mali Zvornik”, što praktično znači da će ova hidro centrala biti u vlasništvu Rio Tinta.

Prema planovima Rio Tinta rudnik će raditi 97 godina, skoro čitav vek,  dok predstavnici ove kompanije u Srbiji iznose neistine da je taj rok između 30 i 60 godina.

Zastrašujući podatak iz tajne dokumentacije je da će rudnik zapošljavati 312 zaposlenih, objašnjava Marija Alimpić iz udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, a da je zbog njegovog rada ugroženo skoro 20 hiljada ljudi i čitav biljni i životinjski svet u Jadru i Rađevini.

Pored toga što planiraju svoj put, svoju struju i svoju vodu, Rio Tinto u dokumetima iz 2014. godine tvrdi da je celokupan depozit jadarita u dolini Jadra njihovo privatno vlasništvo.

Tužba za državu Srbiju

Vlada na čijem je čelu premijerka Ane Brnabić 2017. godine je potpisala Memorandum o razumevanju sa kompanijom Rio Tinto Minerals Development Limited i Rio sava Exploration doo Beograd. U memorandumu, koji nije obavezujući, ističe se da su se strane dogovorile oko toga da će obrazovati zajedničku radnu grupu koja bi implementirala i nadgledala ključne aspekte projeka Jadar.

Deponija jalovišta koja se planira u Rađevini, u Štavicama, nije jedina, planira se i deponija u Korenti. Ujedno, prema dokumentaciji jalovišta nikada neće biti zatvorena, jer će ih Rio Tinto prosejavati za različite metale, zavisno koji od njih u datom momentu im bude potreban.

Marija Alimpić iz udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ obelodanila je na konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu da je njeno udruženje, uz pravnu pomoć udruženja iz Velike Britanije i Amerike, tužilo državu Srbiju.

– Sa udruženjem Earth Trive iz Londona i sa američkim pravnim centrom za prava prirode Earth Law Center iz San Franciska, u septembru smo uspeli da predamo tužbu protiv države Srbije po Bernskoj konvenciji. Bernska konvencija štiti određene životnjske vrste koje se smatraju zaštićenim. U Jadru i Rađevini ih ima na desetine. Nakon dugog rada na tome, uspeli smo da zajedno sa pravnim timom iz Amerike i sa pravnim timom iz Engleske, podnesemo tužbu protiv RS za svesno kršenje zakona koje je sama usvojila, ratifikovala, koje je dužna da poštuje, a koje krši i samom pomisli da bi se ovakav projekat ostvario bilo gde u Srbiji – rekla je Marija.

Od Bernskog sekretarijata u Strazburu je odmah stigao odgovor da je RS, odnosno Vlada RS, odmah obaveštena o tome i da imaju rok da dostave odgovor do kraja januara 2022. godine.

Rio Tinto bi da kopa čitav vek

– Životni vek rudnika će biti 97 godina što se na više mesta u dokumetima navodi – rekla je Alimpić na konferenciji i dodala da je Vesna Prodanović rekla da će životni vek rudnika biti oko 60 godina.

– U dokumetima Rio Tinta iz 2014. godine ova kompanija tvrdi da je ceo depozit jadarita u dolini Jadra njihovo vlasništvo i da to na taj način predstavlja i svim investitorima i svim svojim stručnim saradnicima. U dokumetima se navodi i privatni put kompanije koji bi samo oni koristili – rekla je Alimpić.

– Sve što je pod zemljom pripada isključivo državi Srbiji i njenim građanima – kaže Marija.

Uvidom u dokumentaciju, Alimpić je došla do dokaza da kompanija nema završen projekat već planira da počne sa radovima, pa da usput radi na rizicima kojih ima na svakom koraku. Prema njenim rečima kompanija ide na to da te rizike smanji, ali je nemoguće da ijedan od njih ukloni.

Problem je sa sagorevanjem dizela i emisijom u rudniku, do otpadnih voda gde su potpuno nemoćni da smanje količinu bora u vodi kako bi bila u dozvoljenim granicama.

– Kako Srbija nema određene gornje granice litijuma, koncetracija ove rude u vodi ih uopšte ne brine – objašnjava Alimpić.

Deponija u dolini Jadra je prema dokumetaciji precizno isplanirana 2016. godine, a pominje se u dokumentima iz 2012. godine.

Rio Tinto zna šta i kako sprema i zna da ne može da ukloni nikakve rizike, što piše na više mesta u dokumetaciji, a što Alimpić smatra zastrašujućim.

– Na više mesta piše da sistem za prečišćavanje voda neće moći sam da zadovolji potrebe da ta voda izađe čista koliko bi trebalo i da postoji veliki rizik ugroženosti poljoprivrednika koji budu koristii vodu iz reke.

– Imaju problem i sa sistemom odvoda tih otpadnih voda do reke Jadar, a ukoliko dođe do plavljenja tih pumpi, što je vrlo izvesno imajući u vidu da se radi o plavnom području, nastaće havarija – kaže ona.

Deponija je planirana na istom mestu, a plavljenje deponije bi dovelo do strašnih i nezamislivih posledica i potpune i nemerljive katastrofe.

Rudnik će zapošljavati 312 ljudi

Prema Marijinim rečima, najveći broj radnika će raditi u podzemnoj operaciji, a to je ukupno 321 ljudi u dve smene po 12 sati.

– U dolini Jadra ima između 10 i 20 hiljada poljoprivrednika – naglasio je Zvezdan Kalmar, uporedivši za koliko radnih mesta će se žrtvovati 20 hiljada ljudi.

– Rio Tinto u procurelim dokumetima navodi da prema zakonima u Srbiji može da se radi samo 9 ili 10 sati, a predviđena smena readnika je 12 sati dnevvno, pa će radnik da nadoknadi tu razliku na površini, što stoji u dokumentaciji – tvrdi Alimpić.

– Otkupljene su sve kuće koje su planirane, osim jedne na Brezjaku…

Međutim, u dokumetima i mejlovima ove kompanije koji su dostavljeni Mariji, navodi se da je kompanija bila svesna da neće svi želeti da prodaju zemlju.

– U slučaju da ne otkupe svo zemljište, procesno postrojenje može da bude na mestu napuštene prostorije fabrike Viskoza. Proračune su uradili i za ovaj scenario, te bi u tom slučaju otpadne vode ispuštali u reku Drinu – rekla je Alimpić.

Marija tvrdi da Rio Tinto u dokumetima navodi da planira da deo vode, koji će uzimati iz Drine za protrebe rudnika, prečiščava za piće.

Prema njenim rečima ova kompanija pravi državu u državi, koja ni na jedan način neće zavisiti ni od koga.

– U procesu su studije za trafo stanicu u Brnjcu, koja bi verovatno bila u njihovom vlasništvu – rekla je Alimpić.

Prema procenama koju je sama kompanija uradila godišnja neto zarada je skoro tri milijarde dolara. Prema ovome, uloženi novac u postrojenje će vratiti za godinu dana.

Kompanija najavljuje da će uložiti 100 milona dolara u zaštitu životne sredine.

– Ako priznaješ da moraš da ulažeš u zaštitu životne sredine, onda priznaješ da imaš problem i da će ta životna sredina biti oštećena – kaže ona,

Procurela dokumetacija zastrašujuća

Alimpić je na konferenciji u Medija centru izjavila da je frapantnih podataka iz procurele dokumetacije još mnogo.

– Rio Tinto nek sedne i nek se presabere šta mi sve imamo, a puštaćemo u javnost sve kako stignemo da pregledamo i mi. Oni nek razmisle šta im je sve iscurelo iz kompanije, a mogu da kažem da je iscurelo sve. Do toga da oni čak i u mejlovima kada među sobom komuniciraju kažu: pa dobro biće problem buka, neće moći da se živi pored, treba videti ako može da se otkupi još zemlje, a u zagradi “samo ako može, ako imamo sredstava za bacanje”, a ako ne, nek ostanu tu da žive.

– Sad smo sigurni da je projekat još gori nego što smo mogli inicijalno da zamišljamo i nego što su naši stručnjaci sugerisali. Zahtevamo apsolutno svako ukidanje prvo Prostornog plana koji se tiče namene za projekat Jadar, pa na dalje.

Prema njenim rečima Srbiju je EU označila kao žrtvenu zonu.

– Što se tiče zelene agende, ne postoji nikakva agenda koja je uistinu zelena. Razlog zbog kojeg mi u Srbiji imamo problem sa litijumom, ne samo u dolini Jadra i Rađevini, nego širom zemlje je upravo ta Agenda koju je EU nazvala Zelena agenda. Još prošle godine, oni su na listi kritičnih ruda stavili litijum.

– To znači da EU smatra litijum neophodnim za zelenu tranziciju. Sam litijum ne proizvodi nikakvu enegiju već služi za skladištenje. Obećavati građanima Srbije zelenu tranziciju je jako neodgovorno i predstavllja obmanjivanje javnosti.

– Mi smo jedna od žrtvenih zona – poručila je Alimpić.