Švedski model jedinstven u svetu, pravi put za borbu sa Covidom-19 ili ruski rulet?

Pisali smo o situaciju u Švedskoj koja se umesto restriktivnih mera u suzbijanju epidemije koronavirusa oslanja na odgovornost svojih građana. U toj zemlji od posledica koronavirusa zaraženo je 6,131 osoba, a umrlo je  358.

O švedskom modelu za Novosti je pričala Užičanka dr Vesna Jovićević, oftalmolog, koja od 2006. godine živi i radi u gradu Hudiksval.

Imunitet krda

Država sinonim za sigurnost i red preko noći je za evropske epidemiologe i javnost na globalnom nivou, postala primer „eksperimantlnog odnosa“ prema do sada najvećoj pandemiji u 21. veku.

Činjenicu da Švedska sprovodi takozvani „imunutet krda“ protiv zaraze – Nemci zovu „opuštenom strategijom“, Francuzi „poražavajućom taktikom“, a Britanci „ruskim ruletom“.

Dok uz porast broja obolelih i umrlih traju procene kako će se završiti ovaj netipičan odgovor na krizu u kojoj su ulog ljudski životi, Vesna Jovićević, objašnjava: u ovdašnji mentalitet ugrađeno je i to – da su neke katastrofe neizbežne.

Šveđani nisu ratovali 210 godina, poslednji put su gladovali pre 160, a veliku epidemiju imali su pre jednog veka.

– Biće šta biti mora. Taj dan, ta muka. Ovo su njihove izreke koje nam u situaciji pandemije govore da će se tek kad nesreća zakuca i na ova vrata, kao na italijanska ili španska, ozbiljno zabrinuti – objašnjava dr Jovićević.

– Do tada u Švedskoj nema zatvaranja vrtića i škola, kafea i restorana, teretana, prodavnica, frizerskih salona… Jedino je na snazi zabrana okupljanja više od 50 osoba na javnom mestu, a do 27. marta taj broj je bio 500.

Gradski prevoz u Stokholmu i Geteborgu je krcat, popularna skijališta rade doprinoseći širenju zaraze, granice su otvorene, sve starosne grupe su pomešane.

U danu kada su susedne države imale po dva smrtna slučaja dnevno, u Švedskoj ih je bilo 34, ali se ova paralela nigde ne spominje.

Državni epidemiolog Anders Tegel i vlada, daju preporuke i njima se slepo veruje. Ali se preporuke – slobodno tumače.

Penzioneri nemaju nikakva ograničenja

– Sve starosne grupe uključujući i osobe starije od 70 godina možete u podne videti u gusto zbijenim redovima u marketima. Aktuelna su velika sniženja koja podstiču odlazak u radnje. Ljudi ne nose zaštitne maske.

U Stokholmu i Geteborgu najviše je zaraženih, a tamo su se ljudi do pre nekoliko dana okupljali u krcatim diskotekama.

Na pitanje državnom epidemilogu, da li je to doprinelo broju obolelih i da li brojevi idu u prilog protiv švedskog modela, odgovor je ne – ističe dr Jovićević.

– Svaka izolacija dovela bi do još veće ekonomske katastrofe, zatvaranjem škola barem jedan roditelj ne bi išao na posao, a država bi tako iz svake porodice izgubila jednog vatrogasca, radnika, prodavca… I dodaju još, porasla bi nezaposlenost, stopa psihički obolelih zbog izolacije, uz porast kriminaliteta i nasilja u porodici.

Postavlja se pitanje, ko su unapred otpisane, ljudske žrtve „švedskog eksperimenta“?

– Statistika kaže da u Švedskoj godišnje umre 90.000 ljudi, oko 3.000 od neke infekcije i oko 1.000 od sezonskog gripa. Čak i da spasu nekoliko hiljada ljudi od korone, Šveđani tvrde da bi time „ugrozili ekonomiju i psihičko zdravlje stanovništva“, a to je manje isplativo – naglasila je dr Jovićević.

– U mojoj klinici radi se u uniformama kratkih rukava, bez maski i rukavica i druge zaštitne opreme, kao i pre epidemije, a pacijenti su na 30 centimetara od lica. Nedostaju zaštitna oprema, alkohol, hirurške maske… Za sada nema odgovora na pitanje, šta bi se dogodilo da lekar ne pristane da radi u takvim okolnostima i da li bi to bila povreda radne obaveze.

U bolničkim čekaonicama, pod parolom „ja se korone ne bojim“, mogu se videti cele porodice, a činjenica da mogu zaraziti i drugi se ne spominje.

Četiri nedelje uoči prognoziranog vrhunca epidemije u Švedskoj, potpuno je nejasno da li su Šveđani na pragu katastrofe ili će pukim sticajem okolnosti proći bolje od očekivanog, ali je jasno da je prva greška napravljena još u februaru u vreme raspusta, ne stavivši u izolaciju povratnike iz inostranstva, a najveće posledice trenutno trpi Stokholm.

– Poražavajuće je da u ovom trenutku, pa i na respiratorima ima mladih lekara, do juče zdravih. Uz opisane okolnosti u kojima radimo, uz prebacivanje lekara različitih specijalnosti na internistička odeljenja ili na intenzivnu negu, a mi lekari, pokušavali smo da se našalimo: ostanite kod kuće, da vam oftalmolog ne bi intubirao. Ali već danas, mnogima u Švedskoj, više ništa nije smešno! – ističe dr Jovićević.

– Stvarnost je došla u Švedsku. Broj obolelih i umrlih raste. Ova stvarnost je i običnim Šveđanima postaje sve manje smešna, a nama koji očekujemo prebacivanje na odeljenja intenzivne nege, ona to odavno nije.

Da li će Švedska ovu partiju „ruskog ruleta“ dobiti tek pukim sticajem srećnih okolnosti što bi bio najbolji ishod, ili će je tragično izgubiti – biće poznato za nekoliko nedelja, a do tada će oči celog sveta biti uprte u ovu zemlju.

Ponosna Užičanka

Užičanka dr Vesna Jovićević rođena je 1969. godine u Užicu. Posle Gimnazije, završila je studije i specijalizaciju na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Jedno vreme radila je u Užicu, zatim u Podgorici, a na Svetu Petku 27. oktobra 2006. godine sa porodicom se zaputila u Švedsku.

Stručnjak je u oblasti zadnjeg segmenta oka – medicinske retine. Majka je troje dece. Ličnost velikih dometa, za sebe stalno ističe da je – ponosna Užičanka.

Cena zdravlja

Od pre nekoliko dana počelo je preraspoređivanje i edukacija lekara za rad u intenzivnoj nezi. Usput se može čuti da je Švedska 1993. godine imala 4.300 respiratora, od toga 900 vojnih i 2.100 u magacinima.

Danas ih ima svega 600. Vlada sada želi da nabavi 400 ovih uređaja, ali javno priznaju da im ide teško. I dodaju: a to i košta!

Nažalost, ni ekonomska strategija za sada nema dobre rezultate: samo u martu otpušteno je oko 40.000 radnika, a to stopu nezaposlenosti od 6.6 odsto do kraja leta diže na neverovatnih 15 procenata.