U zemlji koja je mnogim Srbima životni san, svaki drugi stanovnik živi sam

Uprkos što je internet doneo globalnu povezanost, sve više ljudi širom sveta se suočavaju se sa usamljenošću, a o toj temi se, nažalost, često govori u tišini.

Često se misli da je usamljenost rezervisana samo za starije ljude, ili one koji nemaju nikog pored sebe.

Međutim, istina je da usamljenost može uticati na svakoga, bez obzira na godine, pol, ili društveni status.

To može biti rezultat fizičke udaljenosti od voljenih, gubitka prijatelja ili porodice, ili nedostatka dubokih emocionalnih veza.

Ali da li ste znali koja je zemlja najusamljenija na svetu?

Prema najnovijim istraživanjima, to je Švedska, a čak 47 odsto njenog stanovništva živi u samačkim domaćinstvima, što rezultira nedostatkom dubljih međuljudskih veza i osećanjem usamljenosti.

Skoro polovina stanovnika živi u samačkim domaćinstvima

Na samom vrhu liste najusamljenijih zemalja na svetu 2023. je Švedska, ali nemojte odmah pomisliti na melanholiju, ili tugu.

Razlog za ove iznenađujuće podatke leži duboko u temeljima švedskog društva – stabilnom sistemu socijalne zaštite.

Ova skandinavska zemlja već godinama napreduje, zahvaljujući neverovatno pristupačnim stanovima za jednu osobu, piše Putnikofer.hr.

Iako su stanovi često postali nedostižan luksuz u današnjem modernom društvu, istraživanja pokazuju da su dostupni većini ljudi u Švedskoj.

Uz mnoštvo pristupačnih opcija, skoro polovina stanovništva živi sama!

Prema podacima „Statistics Brain“, čak 47 odsto švedskih domaćinstava čini samo jedna osoba, što je čak 20 procentnih poena više od Kanade, koja je na drugom mestu među najusamljenijim zemljama na svetu.

Ovaj fenomen nije samo statistička anomalija, već odraz duboko ukorenjenih vrednosti švedskog društva.

Individualnost, autonomija i nezavisnost su vrline koje se vrednuju i podržavaju u društvenom sistemu.

Dakle, samački život u ovoj skandinavskoj zemlji nije stigmatizovan i često je izbor i rezultat slobodne volje pojedinca.

Koncept „kolektivnog stanovanja“

Međutim, rezultati ovog istraživanja zabrinuli su švedske vlasti, koje su poslednjih godina uvele koncept kolektivnog stanovanja zbog sve veće izolacije svojih građana.

Jedan od njegovih ključnih elemenata su tzv „kollektivhus” ili zajedničke kuće. Ove zgrade obično sadrže više stanova, ali imaju zajedničke prostore kao što su kuhinja, dnevna soba, teretana, vešeraj, bašta ili čak radionica.

Ideja je da se stanovnicima omogući da dele resurse i prostor, što doprinosi stvaranju zajednice koja je povezana i gde ljudi podržavaju jedni druge.

Ljudi koji žive u takvim zajednicama često se angažuju zajedno u aktivnostima kao što su zajedničke večere, radionice ili volonterski projekti.

Ovo jača veze među ljudima i doprinosi osećaju pripadnosti zajednici.

Pored toga, kolektivno stanovanje u Švedskoj često ima ekološku dimenziju. Deljenje resursa kao što su prostor, električni uređaji, ili vozila, smanjuje potrošnju i doprinosi održivom načinu života.

Takođe, zajedničke bašte omogućavaju stanarima da održivo uzgajaju sopstvenu hranu.

Neobična kampanja protiv samoće

Na severu Švedske zime su veoma hladne, a dnevna svetlost je smanjena na svega nekoliko sati, što kod mnogih stanovnika pojačava osećaj usamljenosti.

Upravo zbog toga su gradske vlasti u gradu Lulea pokrenule kampanju za borbu protiv usamljenosti, tokom hladnih i mračnih meseci.

Oni podstiču ljude da jedni drugima kažu „zdravo“ i ovim malim pozdravom ulepšaju dan i sebi i drugima.

Kampanja „Säg hej!“ (u prevodu „Pozdravi“) reklamira se na posterima, u autobusima, a radionice se održavaju u školama.
Njen cilj je da ublaži društvenu izolaciju.

Za razliku od zemalja Mediterana ili Amerike, Šveđani ne mare previše za neobavezne razgovore sa strancima.

Dok je u mnogim kulturama neobavezan razgovor o nevažnim temama sa ljudima koje poznajemo površno, deo normalnog ponašanja, Šveđani ne vole takvu vrstu komunikacije. Štaviše, oni ga preziru.

Oni smatraju da je svrha razgovora razmena korisnih informacija, a pošto ćaskanje nije to, ne vide smisao u tome.

Utoliko je neobičnija kampanja pokrenuta u Luleou.

Stvaranje prijateljske atmosfere

Ohrabriivanje ljudi da jedni drugima kažu „zdravo“, „dobar dan“ ili „zdravo“, bilo bi suvišno i ismejano u nekim zemljama, ali Šveđane bi zaista trebalo ohrabriti da to učine.

Kampanja „Säg hej!“, piše The Guardian, ima za cilj da stvori grad koji će biti prijateljskiji nastrojen, ohrabrujući ljude da imaju male, ali značajne društvene interakcije.

Nedavno istraživanje pokazalo je da se čak 45 odsto ljudi od 16 do 29 godina u Luleu oseća usamljeno.

Među starijima od 85 i više godina ta brojka je bila niža, 39 odsto među ženama i 26 odsto među muškarcima.

Uzbunu je podigla činjenica da se mladi najviše bore sa usamljenošću, a zimska sezona, kada je manje aktivnosti na otvorenom i društvenih dešavanja i okupljanja, bila je idealna prilika da se pokrene kampanja koja bi mogla pomoći ljudima.

Izvor: Putnikofer.hr