Ko je gazda u kući? Muškarac. On lupi šakom o što – da se zna ko je gazda. Gazda se za sve pita. Ostali se ne pitaju. Ostali su “ostali”. U toj kategoriji “ostali”, postoji i jedna subkategorija – devojčice. Devojčice su najslabiji čovek. Slabije od najslabijeg. Slabije od osrednjeg kučeta. Predatori instiktivno osećaju najslabije čedo stada. Nezaštićeno.
Kad je muškarac besan, pa neće se valjda na sina izderati kako treba da se ponaša (sin može i da vrati, ako liči na oca u tim godinama). Šutni ćerku. Ona je i bliža nego pas. I da na vreme nauči (nedobog da je zapustiš) da šamar-dva, tu i tamo, odmereno, naravno, od malih nogu, treba da joj pomognu da se nauči da sluša. Kao stoka. Gazdu. Muškarca. Ako ne sluša – pesnica. Nek’ vodi računa. Što je majka nije bolje vaspitala? Jednostavno. Nisu kurve jedino deva-Marija i njegova mama.
Gledam ovo iživljavanje na Fejsbuku, danima. naočigled svih. Sa zadnjom preporukom – bičuj kurvu na vreme.
Boli me stomak.
Bičuj, tuci, šamaraj. Devojčice. Na vreme. Posle je kasno. Poraste i izadje na ulicu. I zamisli – neko je siluje. Ko joj je kriv?! Mi joj nismo dali da izlazi u grad, tukli je, zabranjivali, a ona kurva odbegla. I neki je silov’o. E, ako je. A lepo smo joj govorili. Kurva. Još ako donese i kopile. Kurva. Pa ja da je izdržavam. Kurva. Neće ker dok kuja ne podigne rep. Kurva. Lepo sam ja govorio. Šutni i udri slobodno. I bičuj ako treba. Dovoljno je slaba da ne može da se brani. Sama je. Udri. I uvek je kriva. Ništa ne brini.
Sve ovo je isuviše za mene. Od komentara sa Fejsbuka se osećam kao neki moji drugovi koji su mi govorili da nisu mogli da shvate kakav nas primitivizam okružuje, dok nisu otišli u vojsku. Nije na ovim prostorima problem armija nezaposlenih zdravih i pravih muškaraca koji mogu konju da iščupaju rep. Ne, ne. sveti gazda muškarac nikad nije kriv nizašta. Krive su kurve. I to ne obične kurve. To su devojčice-kurve. Šlag od kurvi. Mmm… ima li šta slađe za pravog sladokusca.
Ovo opšte suđenje i lov na kurve-devojčice (ko da su super-heroji koji su napali bespomoćne muškarce svih uzrasta, jbt) preklopilo se sa nekim mojim ličnim traumama iz detinjstva, od kojih i dan danas imam košmare.
Imala sam 7 godina. Prvi razred osnovne škole. 25 kg. Na leđima teška plava torba. Neka kišica počela da pada. Sivo i hladno. Na ulici nije bilo nikoga. Na pola puta do kuće, ispred mene se stvorio muškarac. Crn, visok, krupan, oko 40 godina star.
Velike crne naočare, debela stakla. Kožni, crni mantil. Zamolio me je, najljubaznije, da mu pokažem gde su neki prolazi, zato što nije iz mog grada a i skoro je slep, pa se boji da negde ne padne. Kad sam pomogla jadnom, ljubaznom čiki, on me je ubacio u podrum.
U trenutku dok je vadio kurac i počinjao sa drkanjem (ovo sam shvatila tek kada sam odrasla, tada sam imala samo neki instiktivan strah), uspela sam da se otrgnem i pobegnem. Taj strah se ne može opisati. Istrčavši na ulicu, videla sam da nema nikoga.
Posle paničnog trka, na nekoj bezbednoj udaljenosti sam sela na trotoar. Nisam mogla da dođem do daha. Kao da sam se cela pretvorila u srce koje dobuje. Nisam mogla da se pomerim. Glava mi se tresla u šačicama, dok su suze same lile.
Kad sam se malo smirila, pomislila sam da sve ispričam mami. A onda sebi rekoh – ne. Odjednom sam imala sliku majke u glavi, koja mi postavlja hiljadu pitanja, ne da me zaštiti, već da nadje moju krivicu u tom dogadjaju. Tada je to bio samo instikt jedne male devojčice, a sada je svest odrasle žene koja ovo piše.
Koliko sam bila u pravu, shvatila sam posle dve godine.
Imala sam 9 godina. Majka je došla kući. Videla sam da je besna toliko da je crvena u licu. Zgrabila me je za ruku, bez reči, i odvukla u svoju spavaću sobu. Njoj je neko nešto rekao.
Bacila me je na krevet, tresla me kao luda i urlala. Ni dan danas ne znam šta je bio razlog tog urlanja. Ništa neobično nisam uradila. Ali se odlično sećam onoga što mi se urezalo u glavu i odjekivalo – kurvo, kurvo, kurvo. Bila sam izbezumljena od straha. Imala sam 9 godina. Majka mi je rekla da sam kurva.
Ona valjda najbolje zna. Iako nisam znala ni zašto se to sve desilo, ni šta je to kurva, ako je mama rekla – onda je to tako. Posle pola sata, mama se smejala sa komšinicom uz kaficu, kao da se ništa nije desilo. A ja sam sedela u svojoj sobi sama, i plakala.
Imala sam 11 godina. Komšija, oko 35 godina, seoskog porekla, tek pristig’o, otac dvoje dece, domaćin, pravoslavac. Prilazi mi s leđa na ulici, ispred moje kuće. Nisam ga videla.
Hvata me za sise koje su tek počele da rastu. Ja skamenjena. Govori mi – mmm, kakve sisice, al bih ja tebe sad jeb’o. Nailazi neki čovek. Komšija se sklanja. Ja i dalje skamenjena. Ode komša, smeškajući se. Nekoliko puta posle toga bezuspešno je pokušao da mi priđe ponovo. Da kažem mami? Ni slučajno.
Imala sam 12 godina. Odlazim u selo, kod mamine prijateljice, u goste. U nekom trenutku, kad ona nije bila u kući, presreće me njen rođeni brat u mračnom hodniku. Policajac, star oko 40 godina, otac, domaćin, pravoslavac. Stavlja mi ruku na usta i prislanja uz zid.
Govori mi šta bi mi sve kurcem radio, i pita me da li mi se to sviđa. U tom momentu ga je nešto trglo. Naglo je otišao. Ja ostala da drhtim, nema. Od straha nisam ni stigla do vrištanja. Kao da se mozak smrzn’o. Tu noć sam sve rekla toj ženi, i da se užasno bojim.
Pitala sam je da li će to nekom prijaviti. Ona mi je rekla da ćutim, da je sve prošlo, i da sam ja sve pogrešno razumela. I ja sam ćutala. Naravno da nisam rekla majci. Zašto bih, kad sam već ja bila kriva jer sam pogrešno razumela.
Kad sam imala 13 godina, otišla sam kod druga kome je mama nešto pre toga umrla od raka. Drug nije bio kod kuće, i njegov otac me je pozvao unutra, da popijemo sok, jer je jako usamljen i tužan. Otac, oko 50 godina star, profesor, kolega mojih roditelja, kog znam ceo život. U nekom trenutku, dok sam sedela pored njega za trpezarijskim stolom, dok mi je pokazivao stare porodične fotografije sa izleta, ščepao me je za vrat, privukao glavu i pokusao da mi gurne jezik u usta. Otrgla sam se više od gađenja, nego od bilo čega drugog. Iako je skočio za mnom, nije uspeo da me uhvati. I opet sam se tresla od užasa. I zubi su mi cvokotali, iako je bilo proleće. Naravno da nisam nikom rekla. Zbog toga, jako dugo nisam smela sama da idem kod školskih drugova, najbezazlenijih stvorova na planeti.
To leto odlazim na more. Imala sam simpatiju. Ja završila 7. nn 8. Osmi razred. Dva puta smo se poljubili, nekoliko puta držali za ruke. U tom kampu, bila je i jedna devojčica, koje sam ubrzo postala vrlo svesna. Bila je zaljubljena u moju simpatiju, naravno – smrtno.
Nekoliko dana po povratku kući, zove me majka. Na adresu moje majke je stiglo anonimno pismo “da joj otvori oči kakvu je ćerku rodila”. Besna, daje mi ono pismo i reče – čitaj! Pročitam ja i prevrne mi se želudac. I šta ti imaš da kažeš na to – urla majka spkinja što zna za red.
Odgovorila sam, najmirnije što sam umela: “Sigurno se neću baviti objašnjavanjem anonimne, bolesne osobe”. U trenutku dok skače na mene – hvatam je za ruke i guram od sebe. Povukla se u trenutku kada je shvatila da su moje ruke, u tom trenutku, jače od ruku one devojčice od 9 godina koja nije mogla da se brani od svoje rođene majke.
U pismu je naravno otvaračica očiju objasnila mojoj mučenoj majci koliko sam kurčeva popušila, ko me je sve jeb’o i kakve perverzije volim. Ovo za anonimno pismo sam napisala da ne bude da me majka nije na vreme vaspitala.
Na 16. rodjendan pokušao da me siluje momak na lošem glasu s kojim nisam htela da se zabavljam. Spasli me drugovi. Čuli su moje vrištanje, srećom. Nikom nisam rekla šta se desilo. Kome bih? Da li bi mi policija poverovala kad mi ni rođena majka ne veruje?
Od 16. do danas, broj nepriličnih ponuda različitih nivoa je bio mnogo veliki. Od krezubog seoskog tehničara, vođe prakse u školi, do profesora na fakultetu, muževi najboljih prijateljica, nečiji muževi, oženjene komšije. Beskrajna lepeza.
Koji nasrću. U inboksu, na ulici, u kafani, u mračnom prolazu. Kako je mladim devojkama, ne smem ni da zamislim.
Žao mi je što nisam mlađa, da otvorim stranicu “Balkanski muškarci”, da pomognem kurvama svih uzrasta, da konačno premere čime su okružene. Pa da kurve okače sve ponude koje su dobile do sad, sa isukanim kurčevima i perverzijama od tih divnih, pristojnih, neshvaćenih muškaraca svih uzrasta.
Pa da kurve okače sve gej slike sa komentarima šta sve muški vole i ko su oni ustvari. Sa plaža i iz teretana, nauljenih, bronzanih, mišićavih, znojavih tela, zagrljenih sa svojim gej drugovima. Ne zato što je gej sramota, nego što mnogi muški vole da primaju u dupe, ali se stide. I to je još jedino čega se stide i što ih je sramota. A i ako nije tako, ko im je kriv, što su kačili fotografije po Internetu.
I mene lično interesuje, ko su ti muškarci oko nas? Ko su muškarci koji su mene napadali i maltretirali? Koliko još devojčica, žena i baka ćute iz nekog straha? Od nekoga. Od svakoga. Ko su ti muškarci koji nas okružuju?
Pa kad već nema zakona da nas štiti, da bar vidimo od slike koga se treba štititi. I da i mi, kurve, što volimo da se jebemo, međ` tim svetačkim kurčevima nadjemo odgovarajući za našu kurvinsku pičku. Dok ne počnu opet da nas bičuju. FB “Balkanski muškarci”. Create page. Add friends. Like. Upload. Download. Comment.
P.S. Ja sam kurva koja je bila odličan đak, odličan student, uspešna poslovna žena, dobra majka. Nisam nosila suknju, nisam šetala u izazovnoj odeći, skoro ceo život, prosto podsvesno, da bih smanjila mogućnost napada, nisam šetala u halterima. Nisam postavljala slike na FB. Moje iskustvo kaže da nisu bili ničim izazvani. Samo sam postojala.
Izvor: Lola magazin
Dodaj komentar