Stvar folklora: Šta sve ljudi poklanjaju doktorima u Srbiji

Postoji ta izreka koja veli da se poklonu ne gleda u zube, a očigledno se ne gleda ni u bubreg, pršljenove ili ligamente, u zavisnosti od toga kod kog ste specijaliste završili. Davanje poklona doktorima po završetku procesa lečenja je u Srbiji normalna stvar poput prelaska na crveno, stavljanja majoneza na picu i davanja imena od tri slova deci. I pokloni su zaista super način za iskazivanje zahvalnosti, samo ovde postoji problem što to darivanje stvari lekarima nije baš etički ispravno, jer se podrazumeva da oni već rade svoji posao pod Hipokratovom zakletvom i za to primaju platu. Nažalost, dobar deo njih ne radi svoj posao, a veći broj i ne prima platu za to, barem ne adekvatnu.

Potpuno je sjebano. Završite jedan od najtežih fakulteta i, ako imate dovoljno sreće, svakodnevno se bavite ljudskim životima. Pod uslovom da ne volontirate, nedovoljno ste plaćeni i onda vam neko donese flašu alkoholnog pića koje ne pijete kao nagradu što ste mu spasilu nogu od amputacije. I još mogu da vas napenale za to ukoliko se protumači kao mito.

Traženje i primanje mita od pacijenata je određeno kao krivično delo, ali teško je provaliti kada je u pitanju mito, a kada zahvalnost čoveka čiju ste nogu spasili od amputacije. Ali ljudi nastavljaju to da rade, jer se davanje poklona smatra gotovo društvenim običajem. Ali onda nastaje ljubazni pičvajz oko toga da li doktor očekuje poklon, da li će ga neki poklon uvrediti zato što se smatra jeftinim ili će ga sam čin davanja tog poklona ispizdeti i naterati da vas zadavi stetoskopom.

Kako kao osoba za laptopom bez hakerskih sposobnosti ne mogu da promenim ništa po tom pitanju, razgovarao sam sa doktorima i pacijentima o stvarima koje dobijaju i poklanjaju i kako se ponašaju u tim situacijama.

Doktorka O.G. iz Kliničkog centra u Nišu mi priča da je jednom dobila otvoreno pakovanje kafe.

– U to vreme su se valjda skupljali barkodovi za nagradnu igru, pa je pacijent, dok je sekao kod za sebe, slučajno otvorio kafu i doneo mi je tako. Samo sam se zahvalila, jer verujem da je i njemu bilo dovoljno neprijatno, a čovek je hteo prosto da se nekako oduži. Mada tako otvorenu je mogao i samo diskretno da ostavi na stolu, ne bih ni primetila, pomislila bih da sam je ranije otvorila. Ne volim da dobijam stvari od pacijenata i neke uspem da odvratim od te zamisli, ali stvarno ne mogu da gledam na pakovanje kafe kao na mito – priča mi O.G.

Kardiolog P.P. se seća nekih gorih, ili bolje rečeno usranih, vremena kada je od pacijentkinje dobio pakovanje toalet papira.

– Ali tada su bile sankcije i nestašica svega, pa smo se svi na poslu, a i van njega, snalazili na različite načine. To je bio period kada nismo mogli niže da padnemo, kao država u celini, pa dobiti bilo šta tog tipa na poslu nije bilo uopšte neubičajeno. Danas bih takvog pacijenta isterao iz ordinacije, ali verujem i da ljudima ne bi palo na pamet da to donesu – kaže P.P.

U vreme kada su se stvari poput toalet papira i šećera nabavljale na crnom tržištu, morate biti srećni pa da imate pacijente koji vam poklanjanju tu robu. Zaista, da nemate čime da obrišete dupe i da vam se pruži prilika da to promenite, da li bi ste odbili? Da li biste rekli „Ma, taman posla, da ste vi živi i zdravi i da vam je dupe čisto. Sačekaću svoju platu od pet maraka, a onda pokušati da uvezem iz Sofije“. Ja ne znam šta bih radio. Iskreno, nemam pojma.

A.S. je radeći na odeljenju za nefrologiju jednom prilikom dobila vaučer za letovanje za dve osobe, jer pacijenti nisu mogli da se uklope.

– Odbila sam jer mi je bilo previše tužno. Terala sam ih da nađu način i promene datum polaska ili daju barem nekom od bližnjih. – priča A.S.

Čak i ako bismo uzeli mogućnost da lekari u državnim klinikama učine neku svemirsku uslugu pacijentima, pa „zasluže“ da ih ovi časte kafom, kako da objasnimo fenomen čašćavanja lekara u privatnoj praksi? Vaš dolazak na red zavisi od rasporeda, plaćate uslugu, pa zašto onda ljudi imaju potrebu da se dodatno istroše?

– Donosili su mi domaće pite, kiflice, bajadere, gajbu grožđa, sok od zove, vino. Uglavnom su u pitanju hrana i piće. Mislim, meni to apsolutne ne treba i često samo prosledim nekom, ali bez obzira što su platili uslugu, pojedini pacijenti insistiraju da se i na taj način zahvale. Oni će se uvrediti ako ne uzmete. Kada tako izađete pacijentima u susret, ubacite ih između termina ili vikendom, date popust, oni žele da se oduže – priča mi M.D. stomatolog koji radi privatno.

Kako bih saznao šta ljude tera da se lekarima odužuju domaćom klopom i stvarima za kuću, kontaktirao sam Nikolu, definitivno najbolešljivijeg ortaka i hipohondra. Nikola, nažalost, nekoliko puta godišnje mora da se isprsi za viski.

– Obavezno. Na poslednjem pregledu uvek odnesem po viski. I čokoladu, ako znam da imaju decu – kaže mi Nikola.

Nikola čak i ne zna da li doktori vole baš taj viski, kao ni da li uopšte konzumiraju alkohol (možda čovek ima dovoljno viskija da otvori Fri Šop), ali mi objašnjava kako je naučen da tako postupa. Jednostavno, takav je red. Ne ide da nosite sok. Ono što je, pretpostavljam, okej, je to što Nikola ovaj postupak uopšte ne svrstava pod davanje mita, već kao gest poštovanja. Smatra da bi se doktor uvredio ako ne bi dobio barem jedan viski koji možda ne pije.

– Kako možeš tako da generalizuješ, zar ne misliš da bi neko morao da se uvredi tim poklonom i pomisli da mu omalovažavaš rad? pitao sam Nikolu.

– Bolje da se uvredi zbog toga što sam nešto doneo, nego što sam došao praznih ruku. Ovako mogu da ispeglam situaciju, da vratim, ali ako nemam ništa, a on očekuje, onda sam gotov – objašnjava mi on.

Dakle, odlazak kod doktora je rulet. Prvo je rulet da li ćete preživeti, a onda da li će se uvrediti (ne)dobijanjem poklona. Kakva bespotrebna komplikacija.

Ali recimo da moram da odem kod doktora i da sam u obavezi da odnesem neki poklon. Da ne mogu kulturno i moralno da se oduprem tom porivu, šta bih odneo?

Pa, izbegavao bih da nosim bilo kakvu domaću hranu. Šta ako je keva zajebala nešto u pripremi, pa treba ja da budem odgovoran za širenje salmonele kliničkim centrom. Dakle, svi prehrambeni proizvodi otpadaju. Ne bih donosio ni stvari za kuću i ličnu higijenu, jer bi to moglo da uvredi ljude, da pomisle da ih smatram prljavim. Možda bih mogao da im odnesem karte za neki koncert, ali šta ako tog vikenda u gradu nastupa samo Sergej Ćetković? Ne postoji veća uvreda.