Zašto si sama? Što se ne udaješ? Kada ćeš da rodiš? I ostala otrcana pitanja

Koliko puta ste bile bombardovane ovakvim pitanjima koja osim što su postala već dosadna, ne bi trebalo da interesuju nikog sem vas. Odluka kada ćete i da li ćete da stupite u brak je vaša i najmanje treba da razmišljate o okolini kada je ulazak u brak i zasnivanje porodice u pitanju. O tome je pisala Slađana Bojić za lolamagazin.com

Njen tekst prenosimo u celosti.

Zašto si sama? Što se ne udaš? Kada ćeš da rodiš?

Koliko puta ste bile bombardovane ovakvim pitanjima koja su postala toliko otrcana da je na njih suvišno davati bilo kakve odgovore.

Što se više trudite da obrazložite svoj stav ili razloge samo vama znane biva samo gore. Jedno je sigurno da mi se pri takvim pitanjima diže svaka dlaka na glavi, a posebno od one čuvene „vreme ti je“ kojoj treba posvetiti posebnu pažnju.

Ubiše vas babe, strine,tetke, a ponajviše komšinice, pa čak i sami poznanici koji se drznu da upitaju tako nešto. To je isto kao kad bih ja pitala: Kako u braku? Kad će prinova? Jesi li srećna?

Ako nemaju šta pametnije da pitaju, a za takva pitanja vreba se svaka prilika, ne moraju ni to, bolje je jer zvuči suviše besmisleno posebno za vreme u kome smo se nevoljno zadesile. Raznoraznih pitanja takođe nije pošteđena ni muška populacija koja solira.

S obzirom da živimo u 21. veku granice za mnoge stvari su se pomerile i to rapidno, a samim tim i vreme za donošenje veoma bitnih i nimalo bezazlenih životnih odluka ( brak nije igrarija kako ga danas uglavnom doživljavaju i prave sprdačinu od njega). Stvari se prosto nameću, a ti si tu da se izboriš koliko je moguće.

Ono što je činjenica jeste da je ljudima uvek bilo draže da gledaju tuđa posla nego svoja, a kada bi samo mali deo te energije usmerili na sebe možda bi im život bio kvalitetniji, no treba se potrošiti, a ovako je lakše presipati iz šupljeg u prazno.

Lepo je kad nađeš svoju drugu polovinu i osnuješ porodicu ali ne po svaku cenu, misleći na one koje su se udale samo da se udaju i skinu skalp sa glave, tako valjda smatraju da su društveno prihvatljivije, a jest΄da je društvo napravilo taj zajeb.

Takve se najviše i odvaže da vam sole pamet o tome šta je ispravno a šta ne. Naravno udaju se i iz ljubavi što je najdivnija stvar, a ne reda radi.

U svakom slučaju u svemu ovome jedino mogu da razumem roditelje koji se brinu jer ih je strah da ćeš ostati sama, a strah je najgori neprijatelj. Vođen njime čovek pravi greške koje za sobom mogu da imaju dalekosežne posledice. Nije niko lud pa da ne zna da vreme neumorno leti i da godine prolaze.

Pa neka, nikad se i ništa nije moglo na silu. Mada možda neko i da pošto ima dobar želudac iliti želučanu kiselinu da svari onoga koga ne voli ili ne voli toliko. Zamislite tek tog pakla od života, greota. ..“Nije ljubav sve što vidiš zato pazi kome zavidiš“.

Svi su u braku, a svi bi mimo braka. Svi su kao srećni, a shvatite koliko su nesrećni. Svi traže da kompenzuju ono što nemaju. Onda se zapitate ko je ovde lud? U šta vas to ljudi ubeđuju kad ni sami nisu sigurni u izbor koji su napravili.

Baš tako u izbor gde ti odlučuješ da li ćeš da napraviš taj korak ili ne, a ne društvena zajednica. Čemu toliko upinjanje da se vežete? Možda je meni dobro i ovako. Možda mi je pao takav grah. Možda splet nesrećnih okolnosti.

Bitno je da si ti u svojoj koži ti. Da ne gubiš sebe bio u zajednici ili mimo nje. Prosto da dišeš a ne da se gušiš.

Sloboda očigledno bode oči( izdvajaš se od drugih i ne uklapaš u šablon). Znaju ljudi da ona i te kako ima svoje prednosti jer odgovaraš samo sebi i nikome drugom. Prema tome to upinjanje je bespotrebno zapinjanje.

Takvim stavom dobiju se samo kontraindikacije.

Da zaključim, želim kvalitet, a ne kvantitet od koga svi polaze, a vreme će biti onda kada ja kažem i osetim potrebu da jeste, a ne neko drugi. Valjda ja znam šta je najbolje.