Stanovi u Futogu za 152 izbegličke porodice godinu dana prazni – nema ključeva na vidiku

„U ovom projektu sve ide na vreme“, rekao je u martu 2021. u Futogu pred novinarima i stanovima za 152 izbegličke porodice, guverner Banke za razvoj Saveta Evrope, Rolf Vencel. Gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević je, sa druge strane, dodao da će objekti biti završeni do leta i da očekuju useljenje na jesen.

Zašto u julu 2022. ključeve stana još nisu dobili, pitali su, u nekoliko navrata, Fond za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu kao i Gradsku upravu za imovinu i imovinsko-pravne poslove Grada Novog Sada, budući vlasnici koji su i sa nama podelili to da strpljenja više nemaju.

– Gradnja je krenula 2020. i zgrada je završena prošlog leta. Već smo kupili nameštaj, dete smo upisali u novu školu ovde u Futogu. Ne znamo da li ćemo se do njenog polaska u školu ovde preseliti – kaže naša sagovornica, koja je želela da ostane anonimna.

Čekajući nove vlasnike, fasada na jednoj od izgrađenih zgrada koja gleda ka Begeču, popucala je, a koliko data situacija može bude kafkijanska, govori na ulazima u zgradu istaknuto obaveštenje JP Elektroprivrede Srbije, od 4. jula 2022.

Ukoliko se, kako je navedeno, u roku od osam dana vlasnici ne jave u „EPS Distribuciju“ radi sklapanja ugovora o garantovanom snabdevanju, biće im obustavljena dalja isporuka električne energije.

Ni tu nije kraj nelogičnostima i mukama.

Prvog juna pozvani su u Gradsku kuću da odaberu stan, kada doznaju da je stanova površine 40 i više kvadratnih metara izgrađeno manje nego što je porodica kojima toliko kvadrata prema rešenju pripadana.

Naime, Zakon o izbeglicama u Članu 19 v kaže da se stambene potrebe rešavaju prema broju članova porodičnog domaćinstva, i to za samca ili dva člana – nepokretnost površine do 30 kvadratnih metara, a za svakog sledećeg člana porodičnog domaćinstva još po 10 kvadratnih metara.

Tročlana porodica naše sagovornice treba, međutim, da se, prema rešenju koje su dobili, smesti u 31 kvadrat.

– Gradnja je – navodi – počela pre nego što je bila gotova konačna rang lista. Bez uvida u to koliko je članova pojedinačnih domaćinstava, oni su izgradili najviše stanova površine 30 kvadratnih metara. Ima slučajeva da su pojedine porodice u međuvremenu dobile još jedno dete. Kako oni da se smeste u 30 kvadrata?

Na naše pitanje zašto su potpisali dokument prema kojem pristaju na površinu stana manju od one koja im prema Zakonu pripada odgovara:

– Onda bi ispalo da smo od stana odustali. Rečeno nam je da prihvatimo taj stan od 30 kvadrata i da će se naš problem rešavati u hodu, kako se vlasnici budu useljavali.

U Fondu za izbegla i raseljena lica rekli su joj da je njihovo bilo da se napravi rang lista, a da je ostalo, kako kaže, na Gradu i Gradskoj upravi.

– Kada sam bila prvi put u Gradskoj upravi da pitam za stanove rekli su „nemaju pojma, oni čekaju neku dozvolu, od nekoga“. Kada sam pitala od koga čekate dozvolu rekli su „ne znaju od koga, samo treba da čekaju dozvolu“.

Čekali su i brojni ogorčeni vlasnici poruke Šefa kabineta gradonačelnika, Žarka Mićuna, i uveravanje da će se sve rešiti u njihovu korist. Njih nekoliko dobilo je sa njegove adrese vrlo sličan odgovor.

– Dobijena je upotrebna dozvola. U petak je (15.7.2022) primopredaja između grada i jedinice za upravljanje ovim projektima. Nakon toga ide dodela ključeva stanarima – glasila je njegova poruka.

Naše poruke upućene Gradskoj upravi za imovinu i imovinsko-pravne poslove i Fondu za izbegla i raseljena lica do objavljivanja ove priče ostale su bez odgovora. Što je manji problem. Veći je taj da smo i danas sa druge strane žice osetili razočarenje.

– Još ništa – kratko je rekla naša sagovornica.

Podsetimo, izgradnja stanova za 152 porodice izbegle sa teritorije Bosne i Hercegovine i Hrvatske potprojekat je 8 Regionalnog stambenog programa (RSP) koji je zajednički program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske.

Najveći deo sredstava usmerenih na finansiranje RSP-a stigao je iz donatorskog Fonda RSP-a u kom je najveći donator Evropska unija. Za ovu investiciju, iz Fonda RSP-a, kojim upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope, izdvojen je 4,1 milion evra.