Hristina Momčilović i njen verenik se oporavljaju od stresa i opraštaju od novca bez kojeg su ostali pošto ih je stanodavac prevario – jer su slepi.
Sve to dešava se u danu kada slepi i slabovidi obeležavaju Međunarodni dan belog štapa, simbola njihove nezavisnosti i nastojanja da se sami kreću, prenosi N1.
Hristina ima 31 godinu i pre nešto više od godinu dana doselila se u Beograd iz Kragujevca, zbog većih mogućnosti koje glavni grad pruža za samostalan život i kretanje slepih osoba. Tu je upoznala i svog sadašnjeg verenika, s kojim se odlučila na zajednički život.
Prvi veliki test na koji su naišli bio je pronalazak stana u kojem bi se skrasili.
Naime, kako je Hristina ispričala, posle kratkotrajnog života u malom stanu u Zemunu poželeli su nešto veći prostor i javili se na oglas za stan koji se izdavao u Borči. Stanodavac je od početka bio upoznat sa tim da su oboje slepi i insistirao da dođu sami i upoznaju stan, iako su Hristina i njen verenik najavili da će s njima doći prijateljica.
Ipak, mladi par je popustio navaljivanju stanodavca koji je obećao da će ih sačekati na autobuskoj stanici i dovesti do lokacije, što je i učinio. Kada su stigli u stan, Hristina je mogla da zaključi da je prostran i da im odgovara, kao i cena.
U prostoru su se i dalje nalazile stvari vlasnika, ali u kojoj količini i u kakvom je sve stanju, Hristina nije znala, jer kako kaže, nije mogla da opipa baš sve podove. Vlasnik ih je tog dana obavestio da u spavaćoj sobi ne radi luster, ali da će doći to da popravi.
Dogovor o zakupu je „pao“ na licu mesta, par je dao depozit od 250 evra uz dogovor da stanodavac iseli svoje stvari do nedelje, 6. oktobra i popravi luster u spavaćoj sobi.
Kada su se Hristina i njen verenik pojavili sa svojim stvarima dogovorenog datuma saznali su da vlasnikove stvari ne samo da nisu iznete, već da zbog loših instalacija svetlo ne radi ni u jednoj prostoriji.
Pokušaji da priključe lampe i druge uređaje u struju dovodio je do iskakanja osigurača, tako da je na kraju prestala da radi i struja u kupatilu, a oni su ostali bez tople vode.
– U ponedeljak uveče, već izgladneli i izmučeni u tom stanu, sami, bez hrane i tople vode, došla je moja majka. Srela se s njim, jer je i on došao neposredno pre nje da navodno reši probleme. Doneo je još piva koje je ispijao i tako pripit nameštao i kvario osigurače. Majka mi je tada rekla da je stan deponija, prepun buba, njegovog đubreta i štroke i da moramo da odemo odatle, priseća se ona.
Vlasniku stana su poručili da se vrati ujutro s novcem koji su mu dali za depozit i prvu kiriju, ukupno 500 evra, a da će oni napustiti stan u kojem su sve ukupno proveli 40 sati.
Međutim, ujutro stanodavca nije bilo, nije odgovarao ni na pozive ni na poruke, a Hristina je napustila neuslovan smeštaj. Ona i njen verenik ostali su ne samo bez novca, već i bez veš mašine koju su preselili, ali koju ne mogu da uzmu jer je stan zaključan, a vlasnik se ne javlja.
Od prevare više iznenađuje ponašanje nadležnih
Hristina veruje da je stanodavac hteo da zloupotrebi invaliditet koji imaju i „poturi“ im stan u izuzetno lošem stanju. Međutim, više od prevare iznenadila ju je reakcija nadležnih.
Kada je u ponedeljak uveče 6. oktobra pozvala 192 i policijskom službeniku objasnila o čemu se radi, prekorena je zašto zauzima tu liniju uz reči „da li kada je boli zub zove hitnu pomoć ili ide kod stomatologa“. Dobila je i poruku da niko njoj nije opljačkao 500 evra, nego je ih je ona sama dala.
Policajac ju je uputio da se umesto njima obrati sudu, a Hristina ističe da je isti odgovor dobila i od zaštitnika građana, kojem se takođe obratila. Kako kaže, u policijsku stanicu nije odlazila jer ne želi da ponovo čuje isti odgovor.
– Danas je Dan belog štapa, a nama se dešavaju ovakve stvari i država ne reaguje. Razumem da se dešavaju prevare i nisam očekivala tu noć da dođe policija, ali posebno nisam očekivala ovakav odgovor, ističe ona.
Ceo tekst čitajte na N1.
Dodaj komentar