Paradajz turizam su izmislili Jugosloveni koji su letovali u Grčkoj, ali je pogrdni termin tada imao drugo značenje

Prvi pardajz turisti nisu bili ni siromašni ni škrti – naprotiv, bili su rasipnici. Ali ne na Jadranu, već u Grčkoj. I bili su Jugosloveni.

Takozvani paradajz turisti odavno su trn u oku ugostiteljima na Jadranu. Taj termin se koristi da se pogrdno označe turisti koji na more putuju s rashladnim torbama punim mesa, mesnih prerađevina, voća, povrća, čak i grickalica.

To, naravno, znači da minimalno troše u prodavnicama i restoranima na destinaciji na kojoj letuju.

U ovu grupu spadaju i turisti koji u restoranu za celo veče naruče litar mineralne vode za više ljudi. Među njima su i oni koji na plažu nose celodnevne obroke i sve užine između.

Nekada su paradajz turistima smatrani oni iz istočne Evrope ili siromašni turisti sa Zapada, a danas se ovaj epitet vezuje za turiste iz Bosne i Hercegovine i Srbije.

Kako je nastao termin paradajz turista?

Definicija paradajz turista kakvu danas poznajemo nije najtačnija. Termin je nastao osamdesetih godina prošlog vijeka, a primenjivao se na srpske turiste koji su letovali u Grčkoj.

Kako je rekao srpski novinar Dragan Gulić, Grčka je osamdesetih postala popularna šoping i turistička destinacija, posebno za Srbe.

– Prvi paradajz turisti koji su u Grčku došli iz bivše Jugoslavije nisu bili siromašni, ali su letovali u Grčkoj drugačije nego kod kuće. U Grčkoj su obišli velike peščane plaže koje nisu imali kod kuće – izuzev Ulcinja u Crnoj Gori, koji je bio raj za decu koja ni u vreme ručka nisu htela da napuste plažu. Pored toga, viđeni su lokalni turisti kako jedu na plažama ili na njima prave piknik, što kod nas nije bila norma – objasnio je Gulić za Jutarnji program televizije Nova, a prenosi N1.

Tako su srpske majke počele da spremaju ručkove kod kuće, odnele su jela u grčke pekare, gde su ih kuvale ili pekle u rerni, naravno uz naknadu, a onda su išle da ih traže i porodica je jela na plaži.

– To su bili turisti koji su uživali – objasnio je Gulić.

Praksa jedenja (ponekad čak i kuvanja) ručka na plaži je vremenom „nadograđena“.

– U Grčkoj je tada paradajz imao drugačiji ukus od onih koje smo jeli u Jugoslaviji – rekao je Gulić, „i bio je jeftin“.

Zato su Srpkinje počele da kupuju grčki paradajz, paprike i patlidžane, a i u Grčkoj su kuvale ajvar za zimnicu.

Tako su (uglavnom srpske) turiste iz bivše Jugoslavije u Grčkoj nazvali paradajz turistima.

– Za razliku od današnjih, prvobitni ljudi su bili potpuno srećni i nisu štedeli. Međutim, ovim načinom letovanja su ipak nešto uštedeli, ali su novac ostavili u Grčkoj. Ne za ugostiteljske usluge, već za kupovinu – posebno farmerki i drugih stvari koje se u to vreme nisu mogle nabaviti u Jugoslaviji ili su bile skuplje nego u Grčkoj – ispričao je Gulić.

Dakle, prvobitno, termin nije označavao nekoga ko je na odmor došao sa natovarenim kolima domaće hrane, već jugoslovenskog turistu koji se vratio iz Grčke sa vagonom hrane (u ovom slučaju ajvarom) i kupovinom.