Optimalni rast deteta je jedan od najpouzdanijih pokazatelja dobrog zdravstvenog stanja deteta, odgovarajuće ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja.
Visina je urođena osobina na koju utiču brojni faktori, tako da nije lako da se predvidi genetski potencijal za svaku osobu.
Procenjuje se da je čak 80 odsto konačne visine deteta genetske prirode, što znači da je u velikoj meri određena pre nego što se dete uopšte rodi.
Faktori koji čine dodatnih 20 odsto uključuju stvari kao što su ishrana, da li majka puši ili ne, pa čak i redosled rođenja.
Opšte je poznato da žene koje puše tokom trudnoće često rađaju bebe sa manjom telesnom masom, ali to se proteže i u detinjstvu.
Studija iz 2014. u Brazilu pokazala je da su deca pušača niža u periodu adolescencije, i zanimljivo je da je druga studija pokazala da deca koja puše u uzrastu od 12 do 17 godina takođe mogu da budu niža od vršnjaka nepušača.
Šoljica mleka dnevno za visinu – mit ili istina
Osim toga, pokazalo se da zapravo postoji nešto u tome da li pijete mleko kako biste postali jaki i visoki.
Kako je objavljeno u „Scientific American“, „najvažniji hranljivi sastojak za konačnu visinu su proteini u detinjstvu.
Minerali, posebno kalcijum, i vitamini A i D takođe utiču na visinu. Zbog toga je pothranjenost u detinjstvu štetna za visinu.
Britanska studija u koju je objavio „The Guardian“ takođe je pokazala da mlađa braća i sestre rastu sporije, iako to verovatno ima više veze sa nestašicom hrane nego sa stvarnim redosledom rođenja, prenosi index.hr.
Dodaj komentar