Šta nećete znati o Moskvi dok je ne posetite?

Nije teško pružiti puke informacije o znamenitostima i zanimljivostima nekog grada. Nevolja je kad na papir treba preneti njegov duh, atmosferu i ono „nešto“ u vazduhu. Ovo se dodatno komplikuje, ako govorimo o Moskvi, prestonici Rusije i jednom od najuticajnih gradova na svetu.

Glavni grad, teritorijalno, najveće zemlje posetila sam pre nekoliko godina u aprilu mesecu. Ispostavilo se da je „tajming“ odličan, jer zima nije bila prejaka, a to je omogućilo celodnevno razgledanje i uživanje.

Prvi utisak bio je – ovde je sve ogromno! U Moskvi, valjda, ni pločnik na trotoaru nije malih dimenzija. Monumentalnost, veličina građevina i prostranost trgova i ulica čine da se osećate malim, sitnim i pomalo uplašenim. Nije to grad u koji ćete se, na prvi pogled, zaljubiti. Osećaj strahopoštovanja, zbog svoje pomalo grube i stroge pojave, učiniće da „povučete ručnu“ kada su prvi utisci u pitanju i pustite da prođe vreme, pre bilo kakvog zaključivanja.

Da je reč o megalopolisu, jasno je već nakon prvog susreta sa Moskovljanima. Ne, nisu urbani poput Njujorčana ili onoga što se u našem kontekstu smatra urbanošću. Oni su u svom „filmu“. Žene su obavezno u štiklama (visokim) i suknjama, uglavnom, do kolena. Prelepe su, sa plavom kosom i naglašenim jagodicama. Muškarci su me iznenadili. Niski su i plavi. Očekivala sam visoke, „jake“, crne Ruse. Toliko o predrasudama. Mahom su svi u poslovnom „fazonu“, a slušalice u ušima su poseban trend. Knjiga, nekoliko knjiga, su obavezan „modni detalj“ i muškarcima i ženama, podjednako i bez obzira na godine. Oni čitaju dok šetaju, čekaju voz, autobus. Čitaju u metrou, dok putuju. Moskovljani su „navučeni“ na književnost, to je činjenica.

Drugi utisak – metro! Pokretne stepenice, kojima se ne vidi kraj ispod površine zemlje i neverovatna gužva na istim, podsećaju na filmsku scenu. Metro stanice su prave galerije, muzeji. U Moskvi vas umetnost okružuje, gde god da se nađete. Ona je deo svakodnevice. Brzina vozova, huk i vetar u podzemnim stanicama su doživljaj za sebe.

Crveni trg je jedna od najposećenijih turističkih destinacija na svetu. Kao i sve drugo, ogroman je. Ne vrede slike, one ne mogu dočarati veličinu, ni to koliko ste mali na njemu. Šetati ovim trgom, posmatrati smenu straže, slušati o Lenjinovom mauzoleju su stvari koje  oplemenjuju i podsećaju na važnost putovanja uopšte.

Iako govorimo o savremenom, modernom gradu, jednom od svetskih centara, „miris“ socijalizma je svuda. Mnogo je policije i uniformisanih ljudi na ulicama. Arhitektura, kafići, prodavnice, pekare… kao da je vreme stalo krajem prošlog veka. Nije reč o negativnom utisku. Možda je baš zbog toga Moskva toliko drugačija od konkurentnih joj gradova.

Iznenadio me je broj limuzina na ulicama. Većinom su bele i to one luksuzne. Tamošnja omladina ih iznajmljuje za najobičnije izlaske u grad. Često se zaustave na prometnim mestima i uz glasnu muziku, vidno pripiti, kupaju se u šampanjcu. (Ovo niste mogli pročitati u klasičnim reportažama)

Kremlj, Sedam sestara (Staljinističke zgrade), vidljive iz svakog dela Moskve, Hram Hrista Spasitelja (najveći pravoslavni hram na svetu), Boljšoj teatar, Trećakovskaja galerija, Oružana palata, pa šareni i toliko prikazivani Hram Vasilija Blaženog. Sve su to stvari koje, ukoliko posetite ovaj grad, morate videti.