Šta najviše nervira srpske turiste u omiljenom nam letovalištu

Svetlucave plaže sa sitnim peskom, tirkizno more i istorijsko-kulturna dobra Halkidikija, omiljene destinacije srpskih turista, polako padaju u zapećak, s obzirom da ono što je krasilo poluostrvo sve više ruži druga strana medalje proistekla iz modernog doba.

Nešto od onoga što se sada na grčkim plažama dešava, uveliko podseća na ono što su turisti uglavnom spočitavali crnogorskom primorju.

Grčki portal „Parallaxi“ izdvojio je 10 situacija stvorenih ljudskom rukom koje prete da upropaste ne samo vaš odmor, već ugrožavaju i samo poluostrvo.

Sve manje slobodnog prostora na plažama

Lokalne vlasti iz godine u godinu daju sve više dozvola preduzetnicima za proširenje kapaciteta ležaljki i suncobrana, dramatično smanjujući slobodan prostor na plažama. Na kraju, potraga za deset centimetara peska ispostavlja se kao uzaludna. U mnogim slučajevima sumnja se da su gradonačelnici i drugi izabrani predstavnici umešani su direktno ili indirektno.

Upravo o tome svedoče i naši turisti na primeru jedne od najlepših plaža na Sitoniji – Lagonisi. Ona je do 2015. godine bila neuređena, ali su se onda pojavili zakupci plaže, napravili kafić i sada tu ležaljka košta 10 evra po osobi, odnosno u toj vrednosti treba nešto naručiti iz bara kako biste mogli da je koristite.

Osim toga, ono o čemu svedoče ovih dana, jeste to da su se pojavili kanali, puni vode na stazama koje vode do slobodnog, nezakupljenog dela gde turisti mogu da uživaju besplatno. Neki kažu i da su lično videli ljude iz bara koji to namerno to rade, a cilj je – zadržati što više turista na delu koji se plaća.

Nedostatak puteva

Veliki broj automobila slije se svakodnevno na Halkidiki. Toliki broj turista ne može da se služi nedovoljnom i zastarelom saobraćjnom mrežom. Osim na jednom delu Kasandre, u ostalim delovima Halkidikija putevi su izgrađeni 80-ih.

Reklame na sve strane

Svaki stub, drvo, pedalj Halkidikija načičkan hiljadama znakova, banera, plakata koje svaki vlasnik soba za iznajmljivanje, opreme za vodeni sport, restoran, picerije, smatraju zgodnim za oglašavanje. I sve dok nema novčane kazne za ovaj prekršaj, čitav Halkidiki postaje beskrajna izložba oglasa.

Nekontrolisane kamp-kućice

Ni u jednom civilizovanom delu sveta nema turiste koji ide sa svojom kap-kućicom gde mu volja i puši cigarete gde stigne – pored arheoloških nalazišta, u srcu šuma (i potencijalno izazove požar). Svi oni poštuju zakone kod svojih kuća, a u Grčkoj ih ignorišu. Slobodni su da razapnu šator i u šumi i na plaži.

Gradske navike parkiranja na selu

Beskrajni saobraćajni zastoji nastaju u letovalištima, jer mnogi misle da će ubzati odlazak u šoping, kafić i manikir ostavivši automobil nasred puta, što je praksa uobičajena u Atini i Solunu.

Bahatost turista

Širom se otvara prozor da bi se izbacilo đubre, gde god. Prelepe plaže, skriveni rajevi, pretvaraju se u deponije. Turisti ne poštuju bilo kakav kućni red, bučni su, a tek preko mobilnog – razgovara se na sav glas, toliko se deru da ispuštaju decibele koje bi i mrtve probudilo. Stalna je borba za parking mesto, ležaljku, mesto u redu za kapućino. Ponašaju se kao da im je nasledstvo od dede.

Nedostatak urbanističkog uređenja

Svako gradi gde mu je volja, posadi kuću gde mu padne na pamet, sprovodeći „montruoznosti“ nad pejzažom po svom ukusu. To rade i hoteli s pet zvezdica, usred prirodnih lepota.

Variranje cena

Na pojedinim mestima papreno će vam naplatiti. Tako kafu možete pronaći za sedam evra, bokal vode evro i po, lignje na plastičnom tanjiru za 18, a buđavu sobu za 80. Svako određuje cene po sopstvenom nahođenju, „dere kožu s leđa“, a to niko ne reguliše.

Komunalne službe kao da ne postoje

Granje po putu, polomljene ulične lampe, bez osvetljna, pune kante, bez tuševa, redovi, slabo obležena turistička mesta bez putokaza.

Bez plana i programa