Krčmaru žena zabija nož u usta, detlić kljuca slonu oči, na stolu odsečena ljudska ruka, izvađeni oko i srce… Nije scenario za horor film, u pitanju su ilustracije iz knjige bajki koja se može kupiti u srpskim knjižarama.
Kada su Jovana i Lazar Mihailović iz Niša počeli da čitaju priče iz knjige „365 bajki za svaki dan“, koju su kupili svom trogodišnjem sinu, nisu ni pretpostavili kakvo ih jezivo iznenađenje čeka. Neke od priča, naime, bile su toliko nasilne da je i njima bilo nelagodno, a taj osećaj su dodatno pojačale ilustracije koje podsećaju na plakate horor filmova.
U priči „Pas i vrabac“, kočijaševa žena pokušava da ubije vrapca, ali nož zabija u usta kočijašu i ubija ga na mestu, što je propraćeno brutalnom ilustracijom tog čina. U priči „Vrapci i slon“, detlić iz osvete kopa oči slonu, dok u jednoj priči defin zaranja i davi majmuna jer ga je ovaj – slagao. Tu je i bajka u kojoj lopov odseca glavu petlu, dok u bajci „Tri hirurga“ akteri sebi seku ruku, vade srce i čupaju oko!
– Šokirao sam se kada sam počeo da čitam detetu jer je sadržaj pojedinih priča previše nasilan. Radnja je degutantna i odraslim osobama, a kamoli deci. Knjige nisu jeftine, a izdavačka kuća je vrlo ozbiljna, tako da tako nešto nismo očekivali – kaže Lazar.
Njegova supruga dodaje da se iza, naizgled, lepo zamišljene i uređene knjige sa bajkama krije nešto što treba sklanjati od dece.
– Nakon nekoliko normalnih bajki, naišla sam na priče koje pozivaju na brutalno nasilje i zločin, što je dodatno upotpunjeno ilustracijama. Ovo je prejako i za formirane ličnosti, a ne bih ni da pričam da li deci treba plasirati ovakav sadržaj od malih nogu. Neke priče sam, čitajući detetu, morala da modifikujem. Nažalost, neke sam čitala u dahu ne primetivši na vreme njihov morbidan sadržaj. Sramotno je da ne postoji bolja kontrola sadržaja namenjenog deci – kaže Jovana.
U „Vulkanu“ objašnjavaju da su sadržaj i ilustracije prvog izdanja knjige određeni strogim ugovorom i da se ništa nije smelo menjati.
– Iz svih sledećih knjiga iz biblioteke „365 bajki“, za koje smo kupili ne tako striktna autorska prava, izbacili smo većinu takvih priča. Naredne knjige smo prilagođavali našem podneblju i shvatanjima, navodi urednik izdanja Nebojša Burzan i dodaje da će primedbe roditelja iz Niša razmotriti i reagovati na njih.
Jedno je kada se deca suočavaju sa smrću kao sastavnim delom života, kao što je to u priči o devojčici sa šibicama, a sasvim drugo kada se zastrašuju bizarnim opisima sečenja ruku, truljenja tela magarca i zabadanja noža u usta Željka Kurjački, psiholog
Psiholog Željka Kurjački ocenila je da su priče koje smo joj pokazali, najblaže rečeno, neprimerene.
– Bajke koje se čitaju deci pred spavanje treba da budu lepe i umirujuće jer one služe da se deca osete sigurno. Tek poneke priče mogu da budu i tužne jer se njima deca uče, u zaštićenoj sredini, i tužnim osećanjima i ružnijoj strani života. Međutim, bajke ne bi trebale da imaju surove ilustracije ili zastrašujuće opise – priča Kurjački i dodaje da to decu može da prestraši.
– Jedno je kada se deca suočavaju sa smrću kao sastavnim delom života, kao što je to u priči o devojčici sa šibicama, a sasvim drugo kada se zastrašuju bizarnim opisima sečenja ruku, truljenja tela magarca i zabadanja noža u usta – ističe ona.
„Izuzetno loše po rast i razvoj“
Dečji psiholog Milan Radovanović podseća da priče za decu imaju značajnu ulogu u detinjstvu.
– Ovakve fotografije mogu biti izuzetno loše po rast i razvoj, naročito kod male dece koja ne znaju da čitaju. Ona mnogo više posmatraju slike. Roditelji kada čitaju knjigu detetu, kod svake ilustracije moraju da zastanu jer dete želi da je pogleda i izuči do detalja. Iznenađen sam ovakvim ilustracijama – kaže Radovanović.
Dodaj komentar