Pravoslavni hrišćani širom sveta danas slave Uskrs, dan kada je, prema verovanju, Isus Hrist nakon raspeća ustao iz groba.
Obeležavanje Uskrsa konfesija koje računaju vreme po julijanskom i gregorijanskom kalendaru, pašće istovremeno tek 2025. godine.
Uskrs ili Vaskrs uvek se slavi nedeljom, i uvek pada prve nedelje posle prolećne ravnodnevnice, prve nedelje posle punog meseca.
Pravoslavni Uskrs se po tradiciji ne slavi pre ili na dan jevrejskog praznika Pasha. Pravoslavni Uskrs nikad ne može pasti pre Blagovesti (7. april), kao ni posle Đurđevdana (6. maj).
Uskrs se na različite načine obeležava širom sveta, a veoma zanimljiv primer je na grčkom ostrvu Hios, u istočnom Egeju.
Tamo dve parohije u selu Vrontades u ponoć, čim počne Uskrs, vode spektakularni rat, ispaljujući jedna na drugu salve raketa za vatromet, što privlači radoznalce iz cele zemlje, iako često ima povređenih eksplozivom.
Ipak, suština Uskrsa je verovanje u pobedu duhovnog nad telesnim, odnosno materijalnim. A kako stoji danas ta borba, ponajbolje je opisao patrijarh Pavle:
„Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se svet ne pretvara u fabriku i tržište lažnog sjaja i prolaznih vrednosti? Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hoda po zemlji?… Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, utoliko je otimanje tvorevine i njenih dobara od Boga i od bližnjih – bezočnije i samoživije.“
Želimo vam srećan Uskrs. Hristos vaskrse!
Dodaj komentar