Srđan Valjarević: “Jedan minut je dovoljan za stid“

Tog dana nisam odoleo piti od bundeva.

Pojeo sam

jedno parče.

Popio čašu vode naiskap.

Podrignuo dvaput.

Jezik mi je bio lepljiv,

samo lepota i istina. I titraji i treperenje.

Neke stvari ću da zaboravim od svega ovog,

neke ću da zapamtim.

Tog dana sam ustao rano ujutru,

lako se probudio, poželeo da ustajem još ranije,

sve ranije i ranije, što više budan.

Sve što sam video, naučilo me je.

Sve što sam dodirnuo, pomoglo mi je.

I nikako da se snađem, a neku snagu ipak imam,

vežbam se da poverujem u to,

vežbam snagu da dohvatim celinu,

da skupim trunčice, hiljade, u jednu šaku,

I da kažem: dobro je,

tu je.