Države članice Evropske unije izglasale su juče osmi paket sankcija protiv Rusije, koji je ovaj put usmeren i na ograničavanje cene nafte koju Rusija izvozi u treće zemlje izvan EU.
Iako je predlog EU bio da Srbija bude izuzeta iz ovog paketa mera, na insistiranje Hrvatske i njenog premijera Andreja Plenkovića ovaj paket ipak će obuhvatiti i Srbiju, što znači da preko naftovoda Janaf Srbija neće moći više da uvozi rusku naftu.
„Uprkos tome što je predlog Evropske komisije predviđao jedan izuzetak od kojeg bi profitirala Srbija, a tiče se i Jadranskog naftovoda (Janafa), Hrvatska i još nekoliko država članica pobrinule su se da taj deo predloga ne prođe jer je zaključeno da za njega nema opravdanja“, navodi hrvatski Večernji list.
To praktično znači da će Srbija zbog Hrvatske i ovog poteza morati da plaća skupu naftu.
Ova odluka predstavlja veliki udar na Srbiju i sve njene građane.
Ovakvom odlukom Bugarska, gde ruski Lukoil ima dominantan uticaj na tržištu stavlja se u povlašćeni položaj, a Srbija se kažnjava na brutalan način, zbog insistiranja Hrvatske i još nekoliko članica i da joj se time onemogući uvoz ruske nafte preko Janafa.
Inače, ograničavanje cena ruske nafte za treće zemlje izvan EU postignuto je kroz zabranu evropskim brodarskim kompanijama da učestvuju u prevozu ruske nafte po svetu, ako se tom naftom trguje po višim cenama od dozvoljenih što znači da smeju da je prevoze samo ako je cena ruske nafte ispod određenog nivoa, piše Večernji list i dodaje:
Taj deo nije se ni odnosio na Srbiju jer Naftna industrija Srbije rusku naftu uvozi preko Omišlja i Janafa, a kad je u junu izglasan embargo na uvoz ruske nafte u EU morskim putem (koji još nije stupio na snagu, počinje u decembru), to je automatski značilo da Janaf nakon decembra više neće moći da dozvoli Naftnoj industriji Srbije da rusku naftu vuče s Omišlja do rafinerije u Pančevu.
List podseća i da je Evropska komisija u osmom paketu sankcija predložila da se Srbiji odobri izuzeće i da joj se omogući nastavak uvoza ruske nafte preko Omišlja i Janafa do Pančeva, jer je to pitanje energetske sigurnosti zapadnog Balkana, o kojem Komisija takođe nastoji da vodi brigu.
Međutim, Komisija samo predlaže, a odluku o sankcijama donose države članice u Savetu EU i u raspravi među njima, kako tvrdi Večernji list, „pokazalo se da su Komisijini argumenti po pitanju izuzeća za Srbiju navodno vrlo tanki“, posle čega je Hrvatska s još nekoliko zemalja uspela da izlobira da se Srbiji stopira mogućnost da uvozi rusku naftu.
Upravo njena cena, ali i strepnje od mogućih sankcija, su bile razlog što je Srbija u prethodnom periodu značajno povećala uvoz sirove nafte iz Moskve, sa prošlogodišnjih 16 na čak 60 posto.
Zbog toga je i značajno smanjen uvoz iz Iraka, iz koga je prošle godine stizalo čak 47 posto sirove nafte ali i Kazahstana, koji je na srpskom tržištu bio zastupljen sa 10 posto.
Sa ovom merom EU, primorani smo da naftu pribavljamo sa drugih tržišta, što znači da će i za uvoznike, i u krajnjoj meri malim potrošačima trošak za naftu i njene derivate biti veći. Da je to tako pokazuje i podatak po kome je iračka nafta u prethodnom pereiodu bila i više od 30 dolara skuplja od ruske po barelu. Činjenica je međutim i da je nafta berzanska roba i da cena isključivo zavisi od ponude i tražnje.
Dodaj komentar