Posle šest meseci zastoja u radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, svi koji su podneli pritužbe zbog diskriminacije konačno mogu očekivati odgovor – Brankica Janković uskoro počinje drugi mandat na mestu poverenice.

Još jedan mandat poverila joj je Skupština Srbije – za njen ponovni izbor glasalo je 178 poslanika, jedan je bio protiv i jedan nije glasao.

Prethodni mandat Brankici Stanković istekao je 27. maja. Dok se čekalo na izbor novog poverenika nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna, stručna služba Poverenika nastavila je da radi.

Od maja do danas primala je pritužbe, ali na njih nije mogla da odgovori, odnosno ukaže da li je u datim slučajevima bilo diskriminacije ili ne.

• Izbor novog Poverenika: Zašto je važan
• Ponovo smo bez Poverenice za zaštitu ravnopravnosti
• Ustavni sud: Vanredno stanje nije protiv Ustava

Nevladine organizacije i organizacije koje bave zaštitom ljudskih prava upozoravale su tada da građani nisu zaštićeni od diskriminacije.

Šest meseci kasnije, stižu kritike zbog načina na koji je stara-nova Poverenica izabrana.

Brankica Janković bila je jedina kandidatkinja, iako je šezdeset nevladinih organizacija podržalo predlog organizacije Romski centar za demokratiju iz Bujanovca, koji su Skupštini podneli predlog svog kandidata, saopštila je ova organizacija.

„To je stara boljka, organizacije civilnog društva uvek predlože kandidate za koje misle da su dobri za posao u nezavisnim institucijama, ali nikada nije došlo o razmena izmeću parlamenta i organizacija civilnog društva“, kaže Danilo Ćurčić, pravnik organizacije A11.

Ova organizacija se bavi zaštitom ljudski prava i jedna je od šezdeset njih koje su podržale kandidaturu Emile Spasojević, koju je predložio Romski centar za demokratiju.

Šta radi i kako se bira Poverenik za zaštitu ravnopravnosti?

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavistan državni organ koji daje mišljenja i preporuke po pritužbama o diskriminaciji.

Poverenika na period od pet godina bira Skupština Srbije većinom glasova narodnih poslanika.

Kandidate predlaže Odbor za ustavna pitanja, a predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.

Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika.

U praksi, to znači da predlog šezdeset organizacija, da se za Poverenicu kandiduje pravnica Emila Spasojević, ne znači ništa dok ga Odboru ne predloži neka od poslaničkih grupa.

Na listi Odbora se našao samo jedan kandidat, a Otvoreni parlament, nevladina organizacija koja prati rad Skupštine u Srbiji, upozorila je na „netransparentni proces izbora poverenika“.

Ukazali su da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo sazvao sednicu na kojoj je trebalo da se utvrdi predlog za novog Poverenika, ali bez navođenja imena kandidata.

Objavili su da će se pred Odborom naći samo jedan kandidat, a nije bilo ni informacije koliko poslaničkih odbora je predložilo kandidata.

• Da li je Martin Luter King predvideo svoju smrt
• Kako biti antirasista
• Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost

U nedostatku više kandidata pri izboru, Ćurčić vidi propuštenu šansu „da se razgovara o tome u kom pravcu bi institucija mogla da ide i kako da se dalje razvija“.

„Bez neke vrste sučeljavanja stavova šta je bilo dobro a šta nije u poslednjih deset godina, mi ne možemo da napredujemo“, smatra Ćurčić.

On dodaje da je zastoj u radu Poverenika dok je trajao reizbor takođe štetio, najviše, stanovnicima Srbije.

„Period bez poverenika nas je vratio unazad. Za građane je to značilo – imate zaštitu od diskriminacije, a ako pokušate da se zaštitite, nećete dobiti ništa“, kaže.

Ko je stara – nova poverenica?

• Brankica Janković rođena je 1973. godine u Čačku

• Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu

• Doktorantkinja je na Fakultetu bezbednosti u Beogradu

• Narodna Skupštine Republike Srbije izabrala je za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti u maju 2015.

• Aktivna je predavačica na master studijama Fakulteta političkih nauka u Beogradu

• Ekspertkinja je u oblasti socijalne zaštite, zaštite žena, starijih lica, zaštite prava deteta i javne uprave i bezbednosti i objavila je više stručnih radova u ovim oblastima

• Dobitnica je više nagrada

• Tokom profesionalne karijere, bila je državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike od 2012. do 2014. godine, a pre toga je 7 godina bila na čelu Gerontološkog centra Beograd

• Radila je kao profesorka i sekretarka gimnazije i u marketingu nekoliko medijskih kuća

• Govori engleski i ruski jezik. Udata je i ima dvoje dece

Izvor: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Kako je izgledala blokada rada Poverenika i kako je do nje došlo?

Prethodni mandat Brankici Janković istekao je 27. maja 2020.

Po Zakonu o zabrani diskriminacije, novi poverenik se mora izabrati tri meseca nakon što istekne mandat prethodnom.

U ta tri meseca, nakon isteka mandata, desili su se vanredni parlamentarni izbori i konstituisanje nove Skupštine.

Ono je završeno početkom avgusta, ali se na sazivanje sledeće sednice čekalo neko vreme.

„Pravna praznina“ – ovako je situaciju opisala Brankica Janković u intervjuu koji je za Insajder dala početkom oktobra.

Za vreme te pravne praznine, vrata institucije Poverenika bila su otvorena – ljudi su mogli da podnesu pritužbe.

Problem je u tome što o njima nije imao ko da odlučuje – odluku o tome da li se u određenom slučaju radi o diskriminaciji donosi poverenik.

„Malim ljudima ne znači ništa da osam meseci nakon podnošenja tužbe dobiju mišljenje poverenika u kome piše da vas je poslodavac, kada vas je prebacio da radite iz magacina na kasu bez zaštitne opreme, diskriminisao“, kategoričan je Ćurčić.

On dodaje da zakasnela rešenja u pojedinačnim slučajevima nemaju snagu kakvu bi imala da su blagovremena.

„Rešenje je onda samo papir koji potvrđuje nešto što su ljudi već znali“, kaže.

Stara – nova poverenica Janković saglasna je da ljudi ne smeju da trpe.

Ona je u intervjuu Insajderu rekla da postoji politička volja da se izmeni sporni Zakon koji propisuje da se Poverenik bira tek tri meseca nakon isteka mandata, ali da je epidemija Kovida sprečila donošenje.

Izmena Zakona nije ušla u skupštinsku proceduru početkom 2020. zbog proglašenja vanrednog stanja.

Čekanje i epidemija virusa korona

Ćurčić ističe koliko je problema u praksi bilo zbog petomesečnog zastoja u radi Poverenika.

„Neke pritužbe koje smo mi podnosili bile su mnogo važne i osetljive, posebno u prvom talasu borbe protiv virusa korona“, kaže.

Navodi primer zatvaranja migranata, izbeglica i azilanata u prihvatne centre na početku pandemije – Vlada je donela odluku kojom im je zabranila napuštanje prihvatnih centara.

„Podneli smo pritužbu protiv Vlade Srbije zbog odluke o zatvaranju, a istovremeno smo podneli inicijativu za ocenu ustavnosti“, kaže Ćurčić.

On podseća i da na početku epidemije i tokom vanrednog stanja sudovi nisu pokretali sve postupke, sem onih koji su bili hitni, a tu ne spadaju postupci za diskriminaciju.

Time je, kaže, još jedan kanal kojim su ljudi mogli da se zaštite od diskriminacije, bio privremeno zatvoren.

• Zabrana kretanja i policijski čas za migrante u kampovima u Bosni, UN protiv
• Nošenje maski – zašto se ljudi žale na zakone koji štite život
• Šta je đacima u Srbiji donela škola sa televizije

„Sa druge strane, građani u najvećoj veličini slučajeva ni nemaju novca da idu na sud, oni se zato obraćaju nezavisnim organizacijama, koje su besplatne, brze i fleksibilne, poput Poverenika za zaštitu ravnopravnosti“, kaže.

Ovo nije bio prvi put da poverenici ističe mandat, a da novi poverenik još nije izabran.

Neveni Petrušić, prethodnoj poverenici, istekao je mandat 13. maja 2015. godine.

„I tada smo imali ‘prazan prostor’ od oko dve nedelje bez Poverenika“, rekla je krajem juna za BBC na srpskom pravnica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM).

Volonterska nevladina organizacija JUKOM bila je jedna od potpisnica pisma u kome se izražava zabrinutost zbog načina izbora Poverenika za ravnopravnost.

„Pitanje je kako smo došli u situaciju da postoji vremenski period od tri meseca bez poverenika“, ističe Vasić.

Dodala je da postoji nekoliko načina da se taj problem reši.

„Rešenje je u eventualnom pokretanju postupka za izbor novog pre nego što istekne mandat aktuelnom Povereniku, kao i u određivanju zamenika Poverenika koji bi ovu funkciju mogli obavljati u periodu kada je iz bilo kog pravnog ili faktičkog razloga Poverenik za to sprečen“, kaže.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog tema za nas, javite se na [email protected]