Srbija se više ne smatra demokratijom, već hibridnim režimom, a njena vlada je postala poznata po snažnom uticaju na medije, maltretiranju nezavisnih kritičara i održavanju nepoštenih izbora“, stoji u izveštaju organizacije „Transparency International“ koji je objavljen danas.
Prema najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po opažanju korupcije u javnom sektoru, nalazimo se na 96. mestu od 180 zemalja i teritorija, sa indeksom 38 od idealnih 100. U poređenju sa zemljama iz okruženja pozicija Srbije je loša – iza nje su samo Albanija i Bosna i Hercegovina.
Ocena za 2021. godinu najlošija je u poslednjih 10 godina. Treću godinu za redom, Srbija se nalazi u “lošijoj polovini sveta”, a trenutno mesto na tabeli je najlošije još od CPI 2005 (kada je bila rangirana Srbija i Crna Gora).
Transparentnost Srbija (članica međunarodne organizacije Transparency International) predstavila je danas Indeks percepcije korupcije (CPI) 2021 po kome Srbija ima 38 od idealnih 100 poena, isto kao i prethodne godine.
To je istovremeno najlošiji rezultat u proteklih 10 godina, iako je borba protiv korupcije sve to vreme slovila kao jedan od državnih prioriteta. Sa tim skorom Srbija, treću godinu za redom, zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste – jer je 96. od 180 zemalja, dve pozicije lošije rangirana nego godinu dana ranije i ima čak pet poena manje od svetskog proseka (43).
Po oceni Transparentnosti, nazadovanje Srbije u istraživanjima o korupciji je očekivano imajući u vidu da je u mnogim oblastima dugogodišnje “odsustvo političke volje” da se antikorupcijski zakoni primene, ove godine još vidljivije zamenjeno postojanjem “političke volje” da se zakoni ne primene.
To se naročito ogleda u nezakonitom upravljanju najvrednijim javnim preduzećima, što je eskaliralo u slučaju EPS-a i energetske krize. Istovremeno, na percepciju o korupciji snažno utiče činjenica da javno tužilaštvo ne daje jasne odgovore na javno iznete i dokumentovane sumnje na korupciju, kao i netransparentno ugovaranje najvećih infrastrukturnih radova bez konkurencije.
Pogubni efekti pandemije COVID – 19 na transparentnost i korupcijske rizike, što je bio globalni trend, u Srbiji se i dalje snažno osećaju. Pored toga što se svi podaci o COVID nabavkama tretiraju kao tajni, pandemija se koristi kao izgovor i za podelu budžetskog novca, koja se dovodi u vezu sa izborima.
Promene skora Srbije su minimalne već dvanaest godina. Sa sadašnjim rezultatom od 38, Srbija je u grupi zemalja sa raširenom korupcijom (ispod 50). Ovaj skor nas smešta pet poena ispod svetskog proseka (43), 19 poena ispod proseka našeg kontinenta, a čak 26 poena iza proseka onog dela Evrope čiji deo želimo da postanemo.
Na vrhu liste se nalaze Finska, Novi Zeland i Danska sa 88 poena, a na dnu Južni Sudan sa 11 i Somalija i Sirija sa 13
Pri izradi CPI se uzima u obzir 13 relevantnih istraživanja koja mere percepciju o korumpiranosti javnog sektora. Ta istraživanja predstavljaju mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.
Istraživanja moraju biti objavljena u poslednja 24 meseca i moraju postojati makar tri takva izvora podataka da bi zemlja/teritorija bila rangirana. Srbija je ove godine obuhvaćena sa ukupno osam relevantnih istraživanja (isto kao za 2020), što garantuje visok stepen pouzdanosti nalaza, kao i uporedivost podataka sa onima iz ranijih godina.
Izvor: Transparentnost Srbija
Dodaj komentar