Da li Srbija polako, ali sigurno postaje dužnički rob Kine?

Dok je “stanje duga” u budžetu Srbije za 2020. po ranijim pozajmicama ukupno 1,128 milijardi evra, samo u ovoj godini, planirano je da se sa kineskim bankama sklope sporazumi o zajmovima vredni 2,125 milijardi evra.

To znači da u neposrednoj budućnosti planiramo da se kod kineskih banaka zadužimo za duplo više nego što već otplaćujemo, a nije da smo se inače ustezali, piše portal Nova.

Ukupna vrednost “zajedničkih projekata” Srbije i Kine, kako ih je nazvala ministarka za infrastrukturu Zorana Mihajlović, vrede više od 7 milijardi evra – a zajedničko im je da Kina finansira te projekte, dok ih Srbija plaća.

Ovogodišnjim budžetom, koji je pretrpeo “pandemijski rebalans”, predviđeno je da Srbija odobri projektne i programske zajmove sa kineskim bankama vredne 2,125 milijardi evra.

Sećate li se projekta izgradnje toplovoda Obrenovac – Novi Beograd ili Projekta kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda grada Beograda?

Teško da će se bilo ko od čitalaca setiti “na prvu loptu”, pošto su najavljeni pre nego što je koronavirus napravio globalni haos, ali to ne znači da su ih zaboravili naši “čelični prijatelji”.

Tako je u budžetu za 2020. planirano 164,68 miliona evra za toplovod na ime kredita kineske Export – Import banke, koji je i potvrđen u Skupštini Srbije 24 februara.

Na razdelu budžeta koji se zove “programski i projektni zajmovi koje će u 2020. odobriti Republika Srbija” nalaze se, međutim, i daleko vredniji poduhvati.

Tu su 600 miliona evra vredan projekat izgradnje Sektora C obilaznice oko Beograda (Bubanj Potok – Pančevo), zatim pomenuti projekat za prečišćavanje otpadnih voda u prestonici od 271 milion evra, kao i 60 miliona evra za izgradnju deonice autoputa “Miloš Veliki” od Novog Beograda do Surčina.

Sa još 550 miliona evra zadužili smo se kod kineskih banki zbog izgradnje Fruškogorskog koridora, sa 440 miliona evra za završetak izgradnje Kolubare B, kao i sa 100 miliona evra za brzu saobraćajnicu Iverak – Lajkovac, čija je izgradnja počela sredinom juna.

Podsećanja radi, prema izjavi potpredsednice Vlade i ministarke za infrastrukturu Zorane Mihajlović, “zajednički projekti” Srbije i Kine vrede više od sedam milijardi evra.

Dušan Nikezić: Dug od 250 evra po domaćinstvu

– Ako pogledate da je Srbija sa Kinom već dogovorila zaduživanje od 7,35 milijardi evra, na osnovu čega ćemo narednih 20-ak godina za servisiranje kineskih dugova izdvajati u proseku preko 500 miliona evra godišnje, jasno je da srljamo u dužničku zamku – ocenjuje za portal Nova.rs Dušan Nikezić, nekadašnji sekretar u ministarstvu finansija i savetnik u vladi Zorana Đinđića.

– To praktično znači da 1. januara svako domaćinstvo u Srbiji prvo uplati Kini 250 evra, pa onda započne novu godinu. Pored toga, stalno se najavljuju novi projekti u oblasti infrastrukture, telekomunikacija, energetike, medicine, vojne industrije… pa je izvesno da će se ovaj teret samo povećavati.

Za Srbiju je nepovoljno i što se projekti ugovaraju bez tendera, po ceni koju određuje kineska strana, a najveći problem je što sve aktivnosti, od projektovanja do završnih radova, obavljaju kineske firme, pa tako izostaje korist za našu građevinsku industriju i privredu uopšte – ocenjuje Nikezić.

Koliko kredita već otplaćujemo

Kod kineske Export – Import banke prvi put smo se zadužili pre desetak godina, kada je ugovorena pozajmica za most Zemun – Borča u Beogradu, koji će kasnije zvanično poneti ime naučnika Mihaila Pupina, mada je poznatiji kao “Kineski most”.

Taj kredit, ukupne vrednosti 217 miliona dolara, otplaćivaćemo još devet godina, a ovogodišnja rata iznosi 16 miliona dolara.

Još 20 miliona dolara plaćamo ratu za deonicu “Miloša Velikog” od Obrenovca do Ljiga, 29 miliona dolara po pozajmici za prvu fazu Kolubare B – i to bi bilo to od “infrastrukturnih” rata za ovu godinu.

Otplata kredita za najpoznatije projekte, poput izgradnje brze pruge Beograd -Budimpešta dospeva 2022. godine, a isto važi i za ratu za deonicu autoputa Obrenovac – Surčin, a dve godine kasnije i prva rata za most preko Save u Surčinu, koji je takođe deo obilaznice oko Beograda.

Sve u svemu, “stanje duga” Srbije prema Kini kada je reč o kreditima Export – Import banke, a to je deo koji se “vidi” u republičkom budžetu, je 1,128 milijardi evra.

Šta ćemo tek da plaćamo

Apetit naše države prema zaduživanju kod Kine ne jenjava, pa smo samo u prethodnih nekoliko dana imali priliku da čujemo da će “Kinezi graditi brzu prugu od Niša do Preševa”, što je posao čija se vrednost procenjuje na dve milijarde evra.

Ako ste se zapitali “pa kako sam propustio informaciju da je bio raspisan tender”, setite se da nadmetanja za projekte gde učestvuju kineske kompanije nikada nije ni bilo.

Zato, kada je u pitanju brza pruga Beograd – Niš, jednostavno nas je potpredsenica Vlade i ministarka za infrastrukturu Zorana Mihajlović podsetila da “smo se opredelili da radimo sa kineskom kompanijom CRBC”.

Zašto “podsetila”, a ne obavestila?

Zato što je memorandum o “saradnji na projektu rekonstrukcije pruge Beograd – Niš sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC) potpisan još 2018. godine na samitu inicijative “Pojas i put” u Sofiji.

Šta je inicijativa “Pojas i put”

Inicijativa koja je ranije bila poznata kao “Jedan pojas, jedan put”, u suštini je sprovođenje ideje o globalnom razvoju infrastrukture, sa ciljem da bolje poveže Kinu sa Evropom i Afrikom, a imenom asocira na stari Put svile.

Kako bi to postigla, Kina je 2013. godine počela da promoviše tu ideju, koja predviđa i kineske investicije u razvoj putne i pomorske infrastrukture u 68 zemalja.