Srbi dobitnici Pulicerove nagrade

Mnogo genija i velikih ljudi koračalo je našom zemljom. Pisaca, književnika i novinara koji su se zaista bavili novinarstvom bilo je koliko hoćeš, ali samo trojica naših sunarodnika je uspelo da osvoji prestižnu nagradu koja postoji već sto godina.

Pulicerova nagrada se dodeljuje za najveće doprinose u novinarstvu, književnosti i komponovanju muzike, a dodeljuje je Univerzitet Kolumbija iz Njujorka. Nagradu je ustanovio Džozef Pulicer, mađarsko-američki novinar i izdavač. Prva Pulicerova nagrade je dodeljena 4. juna 1917. i od tada se tradicionalno dodeljuje svakog aprila.

Mihajlo Pupin

Jedan od najgenijalnijih ljudi koje je čovečanstvo ikada iznedrilo Pulicerovu nagradu dobio je 1924. godine za autobiografiju „Sa pašnjaka do naučenjaka” originalnog naziva na engleskom „From immigrant to inventor”.

Njegovi pronalasci zauvek su zadužili ljudski rod, u svetskim okvirima je najpoznatiji po „Pupinovim kalemovima”, ali spisak njegovih izuma i patenata je nepregledan. Bio je jedan od osnivača Nase

Jedan je od osnivača preteče NASA, a kada su SAD ušle u Prvi svetski rat, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Isti taj univerzitet je u njegovu čast jednom odeljenju dao naziv „Pupin Hall”.

Rođen je 1854. u banatskom selu Idvor, a umro je 1935. u Njujorku.

Dušan Čarls Simić

Ovaj srpsko-američki pesnik je rođen u Beogradu 1938, a zajedno sa porodicom je 1953. godine otišao u SAD. Pesme je počeo da piše još u srednjoj školi da bi se, kako kaže u jednom intervjuu, svideo devojkama.

Pulicerovu nagradu osvojio je 1990. godine za zbirku „The World Doesn’t End”.

Njegov prevodilački rad veoma je značajan jer je prevodivši Vaska Popu, Ivana Lalića, Milorada Pavića, Radmilu Lazić, Novicu Tadića tako doprineo popularizaciji srpske književnosti u SAD.

Jednom prilikom, kada je upitan kako je od Dušan, kako mu je prvobitno glasilo ime, postao Čarls, čuveni književnik je rekao:

– Za to je zaslužan moj otac. Kad smo došli u Ameriku, neko mu je valjda to rekao, preporučio. Ja sam prihvatio. Kasnije sam uvideo da Čarls nema nikakve veze sa Dušan, ali dobro.

Volter Bogdanić

Bogdanića, koji je rođen u Čikagu 1950, srpski mediji vole da nazivaju „prvim perom Amerike”, ali za to postoji i te kako dobar razlog. Naime, on je drugi novinar u istoriji koji je čak tri puta osvojio Pulicerovu nagradu. Poslednji put je to bilo 2008. godine za seriju tekstova „A Toxic Pipeline”. On je sa još jednim kolegom i nekoliko saradnika na četiri kontinenta istraživao kako otrovi iz ruralnih sredina Kine stižu do potrošača širom sveta. Priča je do detalja opisivala strašne, smrtonosne posledice ovog otrovnog međunarodnog kanala.

Novinar „Njujork tajmsa“ prvog Pulicera je dobio kao reporter „Volstrit žurnala“ 1988. posle istraživanja o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi. Kolege ga zovu Volt i malo ko zna da je Srbin.

– Potičem iz stare srpske kolonije u Čikagu. Moj otac je Srbin iz Srbije koji je kao emigrant radio u čeličani – kaže Bogdanić.

Na sledeću nagradu čekao je 17 godina kada je istraživao nesrećne slučajeve u američkoj železnici, pod nazivom „Smrt pod vagonima”.