Bojanu poznajem od srednje škole. Brzo smo se zbližile zahvaljujući sličnim interesovanjima i načinu razmišljanja. Često sam odlazila kod nje kući, kao i ona kod mene. Kad sam upoznala njene roditelje, Vladimira i Tamaru, nisam ni u najluđim snovima pretpostavila šta će se dogoditi.
Iz Bojaninih priča znala sam da to nije idealan brak. Imali su problema, kao uostalom i svi bračni parovi na svetu. Starija Bojanina sestra Tijana studirala je tada u Italiji, pa su roditelji prilično bili koncentrisani na uspeh i razvoj moje najbolje prijateljice.
Vladimira sam prvi put primetila kao muškarca na Bojaninom 18. rođendanu. Na slavlje u kafiću navratili su njeni roditelji. Dok smo se pozdravljali, Vladimir mi je desetak sekundi držao čvrsto stisnutu šaku i prodorno me gledao. Svaki sledeći naš susret bio je intenzivniji, snažniji, upečatljiviji.
Gledao me je ravno u oči, onako kako moji vršnjaci to ne čine, valjda zbog sramežljivosti. Međutim, kako sam bila u vezi s tri godine starijim dečkom, Vladimirovo interesovanje mi je samo prijalo.
Jedne noći smo izašle u većem društvu. Bile smo u noćnom klubu. Oko četiri Bojana je pozvala tatu da je sačeka ispred zgrade kako bi platio taksi. Za razliku od većine drugih očeva koji su mrzovoljni i nezainteresovani, Vladimir je insistirao da on dođe po nas. Stvorio se u Karađorđevoj za 20-ak minuta. Kako smo popile po dva koktela, sve vreme smo se smejale.
Odvezao me je do kuće i dok sam izlazila iz kola rekao mi je “Valjda sam zaslužio poljubac”. Prišla sam spolja i poljubila ga u oba obraza. Bojana se glasno smejala.
Posle nekoliko dana navela sam Bojanu da mi kaže koliko njen tata ima godina. Imao je 46. Dobro je izgledao za svoje godine. Sportski građen, kratko ošišan, uredan i mirišljav. Videlo se na prvi pogled da vodi računa o sebi.
Presudni događaj se desio jedne noći. Bila sam do kasno kod Bojane. Nisam mogla da prespavam, pa sam krenula kući na taksi. Bojana je ponudila da me njen tata odveze. Iako sam negodovala, prijala mi je pomisao da sama budem u njegovom društvu. Probudila ga je. Nasmejan i pospan je rekao: “Nije mi teško da vozim moju drugu mezimicu”.
U kolima smo ćaskali. Raspitivao se o mojoj vezi. A meni se jezik odvezao kao retko kad. Pričala sam i šta treba i šta ne. Kad sam izlazila iz kola mahinalno sam krenula da ga poljubim u obraz. Poljubili smo se krajevima usana. Srce mi je lupalo. On je iskusno izvalio još jednu foru i sačekao dok sam ušla u ulaz.
Po ceo dan sam mislila na njega. Tri meseca sam bila u groznici. A onda me je pozvao. Pravila sam se iznenađena. Pristala sam da se vidimo. Otišli smo u kafić u Zemunu. Gledao me opet prodorno. Pričali smo o Bojani, a zapravo ništa nas to nije zanimalo. Ljubili smo se na parkingu.
On je imao 47, a ja 21. godinu. Bio je prepažljiv. Nežan i duhovit, mušakarac kakvog svaka žena želi. Sedam meseci smo održavali vezu. A onda je usledio nagli prekid. Početkom aprila mi je rekao da ne možemo više da budemo zajedno zbog Bojane, ali i zbog njega jer oseća strašnu grižu savesti što je sa devojkom koja ima 21. godinu. “Ne želim da ti uništim život. Ne zaslužuje ovakav matorac da bude sa tako divnom devojkom poput tebe”, rekao mi je. Nisam mu verovala. Mislila sam da me laže.
Tek kad mi je Bojana rekla da joj se s tatom dešava nešto čudno, da se zatvorio i da se boji da nije bolestan, zaključila sam da me možda nije lagao.
U agoniji sam, mada znam da je naša veza bila neodrživa.
Izvor: Espreso
Dodaj komentar