Glumac Tanasije Uzunović preminuo je 10. marta nakon teške bolesti, a njegova ćerka Sofija do poslednjeg trenutka nadala se da će se njen otac oporaviti.
Ona je otkrila da je za očevu smrt saznala iz medija, a u svojoj potresnoj ispovesti istakla je da će zauvek pamtiti njihov poslednji susret, kad su ga na samo jedan dan pustili sa Klinike za urgentnu i internu medicinu VMA.
– Tata mi je stavio glavu na rame, zagrlio me i rekao da bi voleo da poživi još malo, da bi bio još neko vreme sa mnom i sa mamom. Insistirao je da ga puste da kod kuće provede bar jedan dan.
Mama i ja smo ga dovele u subotu, a vratila ga je Hitna pomoć već u nedelju ujutro, pošto mu je bilo loše.
Mada sam znala da je njegovo stanje ozbiljno, nadala sam se da će se i sada izvući, jer ovo nije bio prvi put da je završio u bolnici.
Nažalost, njegov organizam nije uspeo da se izbori sa emfizemom pluća, od koga je bolovao godinama, a stanje je dodatno pogoršala infekcija s kojom se borio još od početka januara.
Tata je bio veliki borac, imao je neverovatnu snagu, i mislim da ga je upravo ta snaga duha gurala napred i sve vreme održavala.
Zbog toga je i mogao da glumi na filmskom setu ili pozorišnoj i sceni bez obzira na to što se osećao loše.
Na sceni je praktično bio do poslednjeg daha, pošto je poslednju predstavu, „Veliku dramu“, odigrao 19. januara, i zatim se opet vratio u bolnicu, u kojoj je bio od Nove godine.
Stalno je to radio prethodnih godina, a mama i ja smo prihvatale da je on takav i da neće odustati – rekla je ćerka Tanasija, te istakla koliko je njen pokojni otac bio borben.
– Uvek mi je govorio da ne treba lako da planem i iznerviram se, a i sam je bio takav. Nije pristajao ni na kakve kompromise i ponižavanje, iskreno se zalagao protiv nepravde, tlačenja i svega što je trulo u društvu.
Nije izgubio tu želju do kraja, ništa ga nije pokolebalo. Imao je snagu duha, ali nije bio cinik, nije dozvolio da zlo oko njega izazove zlo i u njemu.
Borio se protiv toga čašću, dobrotom, poštenjem i srčanošću. Kad padnem i bude mi teško, uvek se setim te njegove borbe.
Nije se libio da svakome kaže šta misli i to ga je mnogo koštalo. To me je kao ćerku veoma bolelo, ali sam mu se zbog toga divila, jer jedino ako čovek živi tako, može da se nazove Čovekom.
Za očevu smrt saznala iz medija.
– Drugarica mi je izjavila saučešće porukom i bila sam u šoku. Pozvala sam mamu, koja je bila u prodavnici, da pitam da li je tata umro, ni ona nije znala.
Kad sam se vratila kući, videla sam na televiziji obaveštenje o tatinoj smrti. Mama je pozvala VMA da pita šta se dešava s njim, pošto je bio na intenzivnoj nezi gde su posete zabranjene, i doktor joj je rekao da je tata preminuo.
Na njeno pitanje kako je moguće da nam niko od pola četiri ujutru do dva po podne nije to javio, dobila je odgovor da nije mogao da se očita ceo broj njenog telefona, kao i da takve vesti saopštavaju telegramom.
Iako je prošlo više od tri nedelje od tatine smrti, telegram sa obaveštenjem sa VMA nije stigao na našu adresu. Zbog svega toga obe smo bile u velikom stresu i šoku, to nas je baš potreslo.
Da tata nije bio poznata ličnost, ko zna, možda ne bismo ni saznale da je preminuo – zaključuje Sofija Uzunović.
Izvor: Blic, Gloria
Dodaj komentar