Nije u Srbiji ništa neobično da se neko zbog ozbiljnog saobraćajnog prekršaja bez posledica nađe na stubu srama, da ga tabloidi provlače kroz blato.
Za tako nešto u ovoj zemlji potrebne su samo tri stvari.
Da policija to doturi tabloidima, što je i nezakonito, i neprofesionalno, zatim da je u pitanju poznata ličnost.
I konačno, najvažnije: da je u pitanju „neprijatelj“ režima.
Nije u Srbiji neobično ni da se neko ko je pretvaran u božanstvo na zemlji, „prigodnim“ povodom do te mere naruži da mu se sve prethodne zasluge za tili čas zaborave.
Pored pomenute tri stvari, ovde je bitan i „politički“ trenutak.
Zabeležili su svi tabloidi u roku od tri minuta da je naš proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga zaustavljen na auto-putu na teritoriji Novog Beograda zato što je „maseratija“ vozio 174 km/h, a ograničenje je 80.
Odmah je naznačeno da mu zbog toga po članu 330 Zakona o bezbednosti saobraćaja preti do 15 dana robije, 15 kaznenih poena i zabrana vožnje od osam meseci.
Ništa čudno, reklo bi se na prvi pogled, napravio je prekršaj, odgovaraće po zakonu, to što je poznata i priznata ličnost ni najmanje ga ne abolira od odgovornosti.
Ali kad to izazove lavinu „priča“ iz njegove naprasno „kontroverzne“ biografije, jasno je da je pomenuti „trenutak“ označen startnim pucnjem režimske tabloidne mašinerije.
Bodiroga se „namestio“ u pravi čas.
I to „kolateralno“.
Njegov dugogodišnji prijatelj vladika Grigorije je samo nekoliko dana ranije izjavio „da želi da skupi 30, ako je moguće i 300 ljudi, između 30 i 60 godina, koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju“, te da ih je već našao, ali da neće da iznese svoj plan jer bi to bilo neozbiljno.
Tabloidima je bio „zicer“ da je i Bodiroga u tom društvu, posebno što je Grigorije pominjao da je bio Bodirogi duhovnik, ali i Bodiroga njemu.
Kako je Grigorije targetovan kao „drugi pik“ režima, odmah posle Đilasa valjda, na meti su se našli i svi koji su mu bliski, a posebno politički bliski.
Pa čak i ako ste živa sportska legenda ove zemlje, ovekovečena u pesmi „mi imamo svoga boga, on se zove Bodiroga“.
Po mišljenju mnogih najbolji košarkaš ikada koji nije igrao u NBA, sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je srebro na Olimpijskim igrama 1996, dva svetska i tri evropska prvenstva.
Na Svetskom prvenstvu 1998. u Atini u polufinalnoj utakmici protiv Grčke Bodiroga je igrao pod injekcijama i postigao 30 poena.
U finalu je poražena Rusija 64:62, Bodiroga je proglašen za najboljeg igrača prvenstva, a krajem godine za najboljeg sportistu Jugoslavije i najboljeg košarkaša Evrope.
I još ko zna koliko puta bio MVP, što na reprezentativnim takmičenjima, što u Evroligi.
Rođeni Zrenjaninac (47) i rođeni pobednik, tako je izveden na teren gde ne postoje pravila, gde je sve dozvoljeno i gde uglavnom „pobeđuju“ najgori, piše Danas.
Dodaj komentar