Svako ko šalje novac u Srbiju od sutra će biti u posebnom registru države

Ime svakoga ko šalje novac iz Srbije, bilo da je primalac u zemlji ili inostranstvu, kao i svakoga kome novac stiže, od ponedeljka, 1. juna naći će se u Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake.

Doznake se u javnosti uglavnom vezuju za prilive iz dijaspore i to najčešće iz Nemačke i drugih evropskih država gde radi najviše ljudi iz Srbije, koji novac šalju rođacima u zemlji, piše 021.

Biće popisani i građani koji su iz inostranstva primili novac na ime penzija, socijalnih primanja, radničkih doznaka, kao i pomoći i poklona.

Registar će voditi Narodna banka Srbije, a podaci iz njega neće biti javno dostupni.

Novčana doznaka nije samo ona koja „legne“ na račun u banci, već se odnosi i na usluge koje pružaju platne institucije, putem kojih novac može da se prima i šalje bez otvaranja računa.

Ovu uslugu u međunarodnom platnom prometu pružaju banke, platne institucije, Pošta Srbije, Vestern junion, Manigram i RIA Money transfer.

Osnovni cilj uspostavljanja registra je, kažu nadležni, unapređenje efikasnosti sistema za sprečavanje pranja novca.

– Centralnim vođenjem podataka omogućava se olakšani i brži pristup podacima o korisnicima novčanih doznaka kada je to neophodno za otkrivanje kriminalnih aktivnosti – navode u NBS.

Dodaju da više neće biti potrebno da se nadležni organi obraćaju svakoj platnoj instituciji pojedinačno, što za sobom nosi neblagovremenost u postupanju i odgovarajuće rizike.

U NBS dodaju da će biti stroga kontrola koja ovlašćena lica će imati pristup ovim podacima i da oni neće biti javno dostupni.

Visina deviznog priliva u martu ove godine iznosila je 76 miliona evra. To je svega osam i po odsto manje nego u martu 2019. godine.

Procenjivalo se da će devizni priliv biti oko 30 miliona evra u martu, a to što je mnogo veći od očekivanog, pripisuje se tome da su građani Srbije koji su dolazili iz inostranstva koristili platne kartice.

U 2019. godini je ukupan priliv po osnovu novčanih doznaka iz inostranstva iznosio 3,516 milijardi evra, to jest oko osam odsto BDP, dok je u navedenom iznosu udeo onih novčanih doznaka iz inostranstva čiji će korisnici biti predmet evidentiranja u budućem registru iznosio oko 482 miliona evra.