Prošle su tri nedelje otkako je Severna Koreja prijavila prvi zvanični slučaj kovida.

Vlada tvrdi da drži epidemiju pod kontrolom, ali detalji i dalje ostaju misterija.

BBC je sakupio informacije, kroz razgovore sa ljudima koji su uspeli da kontaktiraju one koji žive u Severnoj Koreji i uz pomoć javno dostupnih izvora.

• Severna Koreja se bori protiv korona virusa čajem i slanom vodom
• Prvi smrtni slučajevi od kovida-19 u Severnoj Koreji, zemlja u karantinu
• Kim Džong Un: Epidemija kovida velika katastrofa za zemlju

Glasovi unutar Severne Koreje

Kim Hvang Sun je sedeo sam u njegovoj kuhinji u Seulu kad mu je zazvonio telefon.

Bio je to kineski posrednik sa vestima koje je željno čekao.

Njegova porodica mogla je da priča s njim.

Prošlo je deset godina otkako je Hvang Sun sam pobegao iz Severne Koreje.

Njegovo dvoje dece, unuci i osamdesetpetogodišnja majka svi su još tamo, a on je već izgubio nadu da će uspeti da ih izvuče odatle.

Ovi tajni telefonski pozivi jedini su način da komunicira sa njima.

On zna da ne sme da postavlja previše pitanja u slučaju da ih prisluškuju.

Takođe vodi računa da razgovori budu kratki, nikad duži od pet minuta.

Dva dana ranije, Severna Koreja je saopštila da je zabeležila prvi slučaj korona virusa.

Podaci koje je objavila vlada, u do sada prvom potezu te vrste, ukazuje na to da se virus brzo raširio u svakoj pokrajini u zemlji.

„Rekli su mi da jako mnogo ljudi ima temperaturu“, kaže Hvang Sun.

„Stekao sam utisak da je tamo situacija veoma loša. Rekli su mi da svi hodaju okolo tražeći lekove od svakoga koga sretnu.

„Svako traži nešto što će im pomoći da im skine temperaturu, ali niko ne može ništa da nađe.“

Nije se usudio da pita koliko ih umire.

Ako bi neko čuo njegovu porodicu da govori o broju smrti, to bi moglo da se doživi kao kritikovanje vlasti, a on se plaši da bi tada njegova porodica mogla biti pogubljena.

Do sada je „temperaturu“ dobilo oko 15 odsto stanovništva, prema zvaničnim podacima.

Odsustvo testiranja znači da se slučajevi opisuju na taj način.

Severnokorejski lider Kim Džong Un priznao je da vlada nestašica lekova, naredivši vojsci da razdeli sopstvene zalihe.

Bolnice i apoteke nemaju lekove godinama, kaže Hvang Sun.

Lekari ispišu recept, a na pacijentu je da pronađe šta mu treba i kupi to, ili od nekoga ko to prodaje direktno iz kuće, ili na lokalnoj pijaci.

„Ako vam treba anestetik za operaciju, morate da odete na pijacu da ga kupite i da ga donesete nazad u bolnicu“, kaže on.

„Ali sada čak ni pijačni prodavci nemaju ništa.“

„Vlada vas savetuje da prokuvate borove iglice i da u tu svrhu popijete tu tečnost“, rekla mu je njegova porodica.

U državnim vestima građani se savetuju i da grgolje slanu vodu da bi ublažili simptome.

„To se dešava kad nemaju lekove. Prebacuju se na narodnu medicinu“, kaže doktor Nagi Šafik, koji radi za UNICEF u severnokorejskim selima još od 2001.

Kad je bio poslednji put tamo, 2019, već su oskudevali u lekovima.

„Bilo ih je, ali veoma, veoma malo“, kaže on.

Gotovo svi lekovi uvoze se iz Kine, a dvogodišnje zatvaranje granice prekinulo je tu liniju snabdevanja.

Sokil Park, iz organizacije Liberti u Severnoj Koreji, pomaže prebezima iz Severne Koreje da se skrase u Južnoj Koreji.

Oni koji su razgovarali sa porodicama kod kuće rekli su mu da je došlo do opšte pomame za lekovima.

„Ono malo što je ostalo je pokupovano, a cene su skočile u nebesa“, kaže on.

• Šta znamo o Severnoj Koreji i Kimu Džong Unu
• Kim Džong Un kao holivudski junak – lansiranje rakete u Top Gan stilu
• Nema hrane, ali ima oružja: Severna Koreja testirala krstareću raketu dugog dometa

Nacionalni karantin

Vlada je naložila uvođenje nacionalnog karantina na dan objave epidemije.

To je izazvalo zabrinutost da će ljudi, koji ne budu mogli da dođu do hrane, umreti od gladi.

Izgleda da su neki, ipak, uspeli da napuste domove i odu na posao ili da obrađuju zemlju.

Slike snimljene preko granice u Južnoj Koreji na stranici za monitoring NK Njuz pokazuju poljoprivredne radnike u poljima u danima pošto je uveden karantin.

Međutim, na mestima sa visokom stopom zaražavanja, među kojima i glavni grad Pjongjang, priča se da su ljudi bili primorani da ostaju kod kuće.

Li Sang Jong vodi Dejli NK, internet stranicu iz Seula, i ima mrežu izvora unutar Severne Koreje.

U gradu Hjesan na kineskoj granici, on kaže da ljudima nije bilo dozvoljeno da napuštaju domove deset dana maja.

Kad je karantin ukinut, prema njegovom izvoru, otkriveno je da je više od desetine ljudi kolabiralo u njihovim domovima od nedostatka hrane.

Do sada je zvanično prijavljeno svega 70 smrti.

To čini da stopa smrtnosti u Severnoj Koreji iznosi 0,002 odsto – najniža na svetu.

„Za zemlju sa siromašnim zdravstvenim sistemom, gde niko nije vakcinisan, ove brojke se ne poklapaju“, kaže Martin Vilijams, koji je pratio podatke za analitičku platformu 38 Nort.

On ukazuje na još jednu anomaliju.

Smrti su dostigle vrhunac dok su brojevi slučajeva još uvek bili u porastu.

„Znamo da kod kovida-19 smrti obično slede dve do tri nedelje posle zaražavanja. I zato znamo da ove cifre nisu dobre, ali ne znamo zbog čega.“

On objašnjava da, pored lažnog izveštavanja na nacionalnom nivou, lokalni zdravstveni zvaničnici možda ne žele da priznaju koliko je ljudi stvarno umrlo iz straha da će biti kažnjeni.

Međunarodna pomoć

Tokom protekle nedelje, broj prijavljenih novih slučajeva je opao, a urednička reč u državnom novinskom listu tvrdila je da su vlasti „suzbile virus i da kontrolišu njegovo širenje“.

UNICEF kaže da se njihovo lokalno osoblje sada vratilo u kancelariju u Pjongjangu pošto su pušteni iz karantina.

U brifingu Svetske zdravstvene organizacije, zvaničnik za vanredne situacije doktor Majk Rajan rekao je da se plaši da se situacija „pogoršava, a ne da se poboljšava“.

On je rekao da im Severna Koreja nije dala pristup njihovim podacima, što „veoma otežava izradu odgovarajuće analize za svet“.

On je rekao i da su u više navrata nudili da pošalju vakcine i pomoć.

Umesto toga, izgleda da se Severna Koreja u tišini oslanja na suseda Kinu da bi se izvukla iz krize.

Kineski carinski podaci ukazuju na to da se severnokorejski uvoz iz Kine udvostručio od marta do aprila.

Iako je uvoz u stalnom porastu ove godine posle dvogodišnjeg zatvaranja granice, poslednjih nekoliko meseci došlo je do naglog skoka uvoza medicinskih artikala.

U aprilu je Severna Koreja uvezla 1.000 „respiratora“ iz Kine – prvi kontingent otkako je izbila pandemija, prema carinskim podacima iz Pekinga.

Izraz „respirator“ u kineskim podacima mogao bi da se odnosi i na druge, manje tipove mašina za lečenje kiseonikom.

Od januara do aprila, Severna Koreja je takođe kupila više od devet miliona maski za lice.

Nijedna se nije pojavljivala u kineskim carinskim podacima u prethodne dve godine.

Došlo je i do povećanja uvezenih lekova i vakcina.

Prema zvaničniku južnokorejske vlade, Severna Koreja je 17. maja poslala tri teretna aviona u Kinu da preuzmu pomoć.

Satelitski snimci od 24. maja prikazuju tri teretna aviona Er Korijoa (nacionalna avio-kompanija Severne Koreje u vlasništvu države) na aerodromu u Pjongjangu koji odgovaraju dimenzijama tri aviona viđena na aerodromu Šenjang u Kini nekoliko dana ranije.

Nezavisno od toga, izvor sa kojim smo razgovarali rekao je da je ogromna isporuka medicinske opreme stigla morem u luku Nampo, južno od Pjongjanga, 13. maja.

Nabavili smo satelitske snimke od 15. maja.

Na njima se vidi prisustvo velikog broja brodova u lučkoj oblasti.

Otkriti odakle su oni stigli i šta nose, međutim, nije bilo moguće – budući da su mnogima od njih tragači za navigaciju isključeni.

King Hvang Sun nije dobio nikakve vesti od porodice iz Severne Koreje od tog prvog telefonskog razgovora.

Od izbijanja epidemije, on kaže da je postalo mnogo teže stupiti u vezu s njima.

Telefonski signali često se ometaju, a kad povremeno ipak uspe da se probije, veza često bude prekinuta.

Njegovi prijatelji doživljavaju istu stvar.

Toliko se brine zbog onoga što je moglo da se desi njegovoj osamdesetpetogodišnjoj majci u danima otkako su razgovarali da se juče popeo na vrh lokalne planine da se pomoli za nju.

To je sve što može da uradi.

Kao i ostatak sveta, on je u neznanju i nije u mogućnosti da pomogne.

Pogledajte video: Zašto volimo lude priče o Severnoj Koreji

Pratite BBC-jevu dopisnicu iz Seula Džin Mekenzi na Tviteru @jeanmackenzie

Imena su izmenjena da bi se zaštitili izvori

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]