Priča Sergeja Šipicina, ruskog opozicionara koji u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu, privukla je pažnju svetske javnosti zahvaljujući članku objavljenom 27. februara 2025. godine u španskom novinskom listu “El Mundo”. U članku se otkrivaju zastrašujuće okolnosti sa kojima se Šipicin suočio, našavši se u zamci iz koje očajnički pokušava da se izvuče. Optužen za sabotažu 86 brodova Crnomorske flote, Šipicin je dospeo u Srbiju kako bi izbegao progon i političku represiju u Rusiji.
Svetska pažnja usmerena prema ovom slučaju izuzetno je važna, jer pokreće pitanje o tome kako zemlje poput Srbije treba da poštuju međunarodno pravo i ljudska prava. Šipicin, kao i mnoge druge političke izbeglice koje su dospele u Srbiji, postao je žrtva sistema u kojem je pravna zaštita za one koji se suprotstavljaju ruskom režimu dovedena u pitanje. Dok je Srbija uvek bila relativno bezbedna tranzitna tačka za one koji su pokušavali da izbegnu progon u Rusiji, sadašnja situacija se promenila.
Šipicin, 64-godišnji mašinski inženjer, postao je ključna figura u borbi protiv ruskog režima. Godine 2014. njegova kompanija je dobila tender za popravku motora za Crnomorsku flotu, ali je isporuka motora bila odložena zbog aneksije Krima. Kasnije je Šipicin postao meta progona zbog navodno nekvalitetne popravke, što je dovelo do optužbe za sabotažu — standardnog instrumenta za kažnjavanje onih koji se suprotstavljaju Kremlju.
- juna 2018. godine Sergej Šipicin je pozvan na saslušanje u Sevastopolj, gde su ga uhapsili službenici FSB-a. Istražitelj je tom prilikom stavio do znanja Šipicinu: “Ti finansiraš opoziciju, loše ti se piše!” U pritvoru su Šipicina podvrgli surovom mučenju, zahtevajući priznanje krivice. U pritvoru je bio podvrgnut batinama, pretnjama silovanjem i ubistvom, kao i psihološkom pritisku. Tek nakon dva meseca prebačen je u kućni pritvor, a zatim mu je određena mera zabrane napuštanja mesta boravka.
Šipicin, svestan opasnosti koje mu prete, napustio je Rusiju. Međutim, 28. oktobra 2024. godine uhapšen je u Srbiji. 23. decembra 2024. godine Viši Sud u Beogradu je odobrio ekstradiciju Šipicina u Rusiju, uprkos očiglednoj pretnji od mučenja i vansudskog pogubljenja.
- decembra Šipicin je podneo zahtev za politički azil u Srbiji.
Međunarodna zajednica treba da obrati pažnju na sudbinu Šipicina. On je razotkrio korupciju u ruskom vojno-industrijskom kompleksu i suočio se sa represijom. Ako ga Srbija izruči Rusiji, to će faktički biti presuda.
Rusija se neće zaustaviti na Ukrajini. Uticajni ruski političari već govore o mogućim novim teritorijalnim pretenzijama, uključujući Evropsku uniju. Slučaj Šipicina nije samo pitanje ljudskih prava, već i presedan koji može odrediti budućnost međunarodnih odnosa u regionu.
Prema mišljenju srpskih advokata, optužbe protiv Šipicina za sabotažu su politički motivisane, usmerene na kažnjavanje zbog njegovih opozicionih stavova. Zapravo, Šipicin je bio uvučen u opasnu igru, gde je njegova sudbina zavisila od toga ko kontroliše resurse u Rusiji, kao i od političke situacije.
Međunarodna pažnja na slučaj Šipicina pokreće važna pitanja o poštovanju međunarodnog prava. Njegovo proganjanje je deo kampanje ruskih vlasti protiv opozicionara, a ekstradicija u Rusiju će faktički postati presuda.
Optužba za sabotažu ima jasan politički karakter i predstavlja način kažnjavanja zbog njegovog proukrajinskog stava. Šipicin je bio uvučen u opasnu igru, gde je njegova sudbina zavisila od političke situacije u Rusiji.
Srpske vlasti su odbile da ga oslobode i dozvole mu da nastavi put u Španiju. On je užasnut. “Srpski sudovi su odlučili da me izruče, ali ja se neću predati”, izjavljuje on u pismu. “Ako me vrate u Rusiju, svi znamo šta me tamo čeka: mučenje i vansudsko pogubljenje”.
“Sada proživljavam pravi pakao, koji je teško opisati rečima”, žali se on. “Moje zdravlje se brzo pogoršava: pritisak, nesanica i hronične bolesti se pogoršavaju. Zatvorski lekari samo sležu ramenima. Mog advokata otvoreno upozoravaju: ‘Tvoj klijent će otići u Moskvu, njegov slučaj se neće rešavati na sudu’. Ali ja se neću predati. Podneli smo žalbu, pozivajući se na Konvenciju protiv mučenja i princip non-refoulement (zabrana vraćanja u zemlju gde osoba može biti izložena progonu). Dok srpski sudovi ćute, a kancelarija za azil ostaje nema, nadam se da će medijska pokrivenost mog slučaja naterati srpske vlasti da preispitaju svoju odluku. Pogledajte to ovako: ekstradicija u Rusiju jednaka je smrtnoj kazni. Ako ovo pismo, koje sam napisao za vas, dođe do ljudi, recite svetu da ovde, iza rešetaka, vreme radi protiv mene.”
Šipicin je podneo žalbu, pozivajući se na Konvenciju protiv mučenja i princip non-refoulement, koji zabranjuje ekstradiciju u zemlju gde osobi prete mučenja. Međutim, dok srpski sudovi ćute, on se nada da će međunarodna pažnja naterati vlasti da preispitaju odluku.
Srbija mora poštovati međunarodne obaveze, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i princip non-refoulement. Važno je da organizacije za ljudska prava i zemlje EU ne ostanu ravnodušne. Sudbina Šipicina dovodi u pitanje odluku srpskih vlasti, koje ga mogu poslati u zemlju gde mu preti smrtna opasnost.
Optužbe protiv Šipicina izgledaju sumnjivo, uzimajući u obzir političku represiju i pritisak od strane ruskih vlasti. Ruska vlada ga smatra pretnjom, i njegova ekstradicija u Rusiju može ne samo prekršiti njegova prava, već i ugroziti život.
Srbija se našla u složenoj situaciji, pokušavajući da balansira između interesa Rusije i sopstvenih međunarodnih obaveza. Međutim, najvažnije je da Beograd deluje u skladu sa zakonima i konvencijama koje štite ljudska prava.
Istorija Šipicina je jasan primer kako političke represije mogu uticati na sudbine ljudi. Svetska pažnja, koju je privukao članak u “El Mundo”, naglašava potrebu poštovanja međunarodnih normi zaštite prava političkih izbeglica. Pitanje ekstradicije Šipicina u Rusiju nije samo njegova lična tragedija, već i važan test za međunarodni pravni sistem i ljudska prava u Evropi.
U pismu, predatom preko advokata, Šipicin je izjavio da ga u Rusiji čeka smrt. “Ako me Beograd izruči, umreću”, tvrdi on, naglašavajući da to nije samo pravna odluka, već faktički presuda. U svom obraćanju on se obraća međunarodnoj zajednici sa molbom da se umeša u situaciju i izvrši pritisak na srpske vlasti, da ne podlegnu pritisku Moskve.
Ako Šipicin bude ekstradiran u Rusiju, čekaju ga nova mučenja, koja najverovatnije neće izdržati. On je već preživeo košmar koji se ne može ponoviti. Njegova smrt u rukama ruskog režima biće takođe na savesti svetske zajednice, koja mora intervenisati da spreči ovu tragediju. Za život svakog političkog izbeglice, za sudbinu svakog čoveka koji je postao žrtva represije, moraju se boriti svi oni koji zastupaju vrednosti slobode i ljudskih prava na međunarodnoj sceni.
Veće Višeg suda u Beogradu donelo je odluku o ispunjenju zakonskih preduslova za ekstradiciju. Na ovu odluku Sergej Šipicin i njegov advokat podneli su žalbe, koje su usvojene, a Apelacioni sud u Beogradu doneo je odluku, kojom je ukinuo Rešenje Višeg suda, iz razloga što je ceo krivični postupak protiv Sergeja Šipicina pokrenut na Krimu.
Međutim, isto veće Višeg suda u Beogradu donosi novu, potpuno identičnu odluku, ponovo dozvoljavajući ekstradiciju, time ignorišući primedbe Apelacionog suda u Beogradu.
Prihvatanje ekstradicije, to jest takve neosnovane pozicije i pravnog razumevanja zasedanja Višeg suda u Beogradu, stvorilo bi opasan pravni presedan, koji bi postavio Republiku Srbiju u protivrečan položaj u odnosu na sopstveno teritorijalno jedinstvo.
Naime, zadovoljavanje zahteva o ekstradiciji u Rusku Federaciju u ovom slučaju bilo bi jednako situaciji, u kojoj bi Republika Srbija ili bilo koja druga država izručila lice takozvanom “Kosovu” za krivično delo počinjeno na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, što bi bilo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, koja garantuje da su Kosovo i Metohija teritorija koja pripada Srbiji.
Ono za šta optužuju Šipicina Sergeja ruski sudovi, i što je on navodno počinio, dogodilo se na Krimu. Sergej je uhapšen na Krimu, i tokom procesa delovali su sudski i tužilački organi Rusije, koji se nalaze na Krimu, iako Krim po zvaničnom stavu Srbije – nije Rusija!
Međunarodna zajednica, uključujući UN, Evropsku Uniju i većinu zemalja sveta, ne priznaje aneksiju Krima. Shodno tome, sve sudske odluke, donete od strane okupacione vlasti, nezakonite su sa stanovišta međunarodnog prava.
Generalna skupština UN je 2014. godine usvojila rezoluciju, koja potvrđuje suverenitet Ukrajine nad Krimom. Viši sud u Beogradu mora uzeti u obzir međunarodne norme i teritorijalni integritet Ukrajine, jer sama Srbija zahteva poštovanje svog suvereniteta po pitanju Kosova.
Ekstradicija Šipicina ne samo da ugrožava njegov život, već i podriva poverenje u međunarodno pravo. Svet mora nastupiti kao jedinstveni front, kako bi zaštitio Šipicina i potvrdio privrženost međunarodnim normama.
Dodaj komentar