O roditeljstvu je napisano bezbroj tekstova, a saveti za mame i tate iskaču nam svakodnevno na nekom od brojnih portala. Neki od tih saveta su zaista korisni, dok neki drugi često promaše suštinu roditeljstva. Jedna od autorki na sajtu Zelena učionica posvetila je svoj tekst stvarima sa kojima se susreću mnoge mame koje dobiju prvo dete.
Njen tekst prenosimo u celosti.
Roditeljstvo je škakljiva tema. Svi imaju svoje mišljenje, a najglasniji su oni koji nemaju decu. To su najbolji roditelji. Ali njih ne osuđujem.
I ja sam bila sjajan roditelj dok nisam dobila svoje dete. Pokvarila je sve moje planove kakva ću biti majka.
Da se vratimo na različta mišljenja. To nije problem samo po sebi, taman posla da svi isto razmišljamo. Ali je kod roditeljstva problem to što, iz nekog razloga, svi imaju nezadrživ poriv da svoj stav nametnu celom svetu.
Počev od toga kako ćete hraniti dete, ko će ga čuvati, gde će spavati, pa do izbora vrtića i škole. S prvim detetom sam dobila toliko saveta da sam mislila da će mi glava eksplodirati.
Da ne budem nezahvalna veštica, bilo je tu i korisnih informacija koje su mi mnogo pomogle, ali prednjače one zbog kojih sam se samo ljubazno smeškala, a u sebi prevrtala očima.
Posebno bih izdvojila 10 stvari koje bih volela da niko nijednoj majci ne savetuje:
“Ne možeš da zatrudniš dok dojiš.
Hm, kakva je onda ovo lopta ispod moje majice?
“Šta, beba se budi noću? Pa ubaci malo plazme u mleko, da bolje spava.”
Hvala na savetu, ali, moje tromesečno dete dobija sve što mu je potrebno kroz moje mleko. A kad odlučim da joj uvedem čvrstu hranu, to sigurno neće biti keks.
“S drugim detetom će biti lako.”
Ovo ne bih još da komentarišem, ali sam sigurna da mi neće biti lakše s bebom dok druga trči oko mene i traži ukradenu pažnju!
“Dete ne treba puštati da gleda TV.”
Ja stvarno ne vidim ništa loše u tome da odgleda par epizoda Pepa praseta dok ja pristavim ručak ili prostrem veš. Neće satima sedeti ispred televizora, ali par crtaća može samo da joj koristi.
“Kad beba spava, spavaj i ti.”
Aha, važi. Onda ću da kuvam kad beba kuva, da peglam kad beba pegla i da jedem kad beba jede. Kako se toga ranije nisam setila!
“Ne navikavaj ga na ruke i ne uzimaj ga kad plače, razmazićeš ga.”
Moj omiljeni savet! Daleko bilo da detetu pokažem ljubav i razumevanje kad mu je najpotrebnije. Evo odlične priče na tu temu – Da, navikavaj ga na ruke.
“Vrtić? Ja svoje dete ne bih dala tamo ni po koju cenu.”
Jeste, to je stvarno grozno mesto. Čula sam čak da ih uče pesmice, da crtaju, da sami jedu i obuku se, prave im frizure i teraju ih da se igraju bojicama i kolaž papirom! Užas jedan!
“Ja sam svojoj deci davala zapržen pasulj ca 6 meseci i ništa im ne fali.”
Uz ovo ćete obično čuti i „pušila sam celu trudnoću i dojenje, pa detetu ništa ne fali” i „pa vi ste odrasli bez tih sedišta za auto koje danas izmišljaju samo da bi uzeli pare” – od mama i svekrva, razume se. Ostaje vam da se osmehnete i kažete sebi da oni jednostavno nisu znali bolje.
“Ako budeš dojila duže od godinu dana, sin će ti biti mamina maza.”
O ne! Svi koji imate sinove, prestanite odmah s dojenjem, ne želite valjda da vas sin mnogo voli kad odraste!?
“Moja deca su počela da idu na nošu sa (ovde upisati neki nebulozan uzrast, recimo 6 meseci). Sve što smo uradili je (ovde upisati neki genijalan pedagoški pristup).”
Ovo obično čujem od brižnih majki kad vide moju dvogodišnju ćerku u pelenama. Mi smo odlučili da ne dresiramo dete, već da ga učimo. To su različite stvari. I potpuno smo sigurni da neće u pelenama krenuti na fakultet. Dobro, skoro potpuno.
Mrzela sam vrtic (kao dete) i decu iz vrtica. Volela sam sama da biram svoje drustvo a ne da se druzim s onima koji mi „dopadnu“. Isto vazi i za skolu i za posao. Odvratno mesto. Pesmice me je naucila baka. U vrticu nista nisam naucila osim da su druga deca grozna.