Grupa S.A.R.S. će večeras nastupiti na Trgu slobode u Novom Sadu na četvrtom Festivalu omladinskog turizma (Youth Fair). Jedan od najpopularnijih i, s razlogom, veoma cenjenih bendova u regionu, najavio je ludu svirku „kao i uvek u Novom Sadu“. Zahvaljujući predusretljivosti organizatora, frontmen S.A.R.S.-a Žarko Kovačević je pre tonske probe razgovarao s novinarima Luftike. Žare je govorio o planovima benda, ali je dao i vrlo zanimljive odgovore „šetajući“ kroz teme pesama beogradske grupe. Zaista je impresivna činjenica da je S.A.R.S. prošle godine imao 100 koncerata, što znači da su 7 meseci bili na turneji.
– Da, 100 koncerata prošle godine, a za svaki je potrebno 2 dana. To je 200 dana i oko 100.000 kilometara za jednu godinu. Ove godine smo smanjili, i drago nam je zbog toga. Mislim da će biti 70-80 koncerata, što već prihvatljivo. Prošle godine od marta do decembra nije bilo ispod 10 koncerata mesečno.
Već ste osvojili publiku u zemljama regiona, stalno nastupate i u zapadnoj Evropi. Gde vidite sebe za 3-4 godine?
– Stalno dobijamo pozive iz Evrope. Ove godine ćemo prvi put biti u Skandinaviji, u Danskoj i u Švedskoj. Sutra ćemo biti u Belgiji, na Brisel folk-jazz festivalu. Zanimljivo nam je da gradimo novo iskustvo, ali nismo razmišljali o građenju karijere. Ali ko zna. Ako ima smisla to raditi, što da ne?
Pesma Buđav lebac vas je lansirala, a Lutka učvrstila među najpopularnijim bendovima u bivšoj Jugoslaviji. Publici ste ponudili da besplatno preuzmu sve vaše albume na zvaničnom sajtu, pa na svom YouTube kanalu imate više pregleda spotova nego brojne starije zvezde. Koja je tajna takvog uspeha?
– Očigledno je da se ljudima dopada to što radimo, na način na koji to radimo. Ne znam šta je u svemu presudan faktor. Pitaju me mnogi, ali nemam odgovor na to pitanje. Da li su tekstovi ili muzika ili, jednostavno, neko osveženje u odnosu na našu scenu. Šta god da je, ima efekta. Pesme i teme su takve da je publika S.A.R.S.-a od 7 do 77 godina.
Natupićete večeras na Festivalu omladinskog turizma. Šta biste poručili omladini, kakva je perspektiva?
– Moramo da se potrudimo svi, da krenemo od samih sebe. Potrudićemo se da nam bude bolja perspektiva. S druge strane, gledajući na televiziji ljude koji nas vode, ne verujem da će nam biti bolje, nego sam sebi čovek mora da napravi situaciju da mu bude dobro.
Kako uliti optimizam u zemlji u kojoj četvrtina ljudi za večeru ima buđav lebac?
– Teško, jako teško. Treba unajmiti neke političare, oni znaju kako da spinuju te priče. Četvrtina ljudi jede buđav lebac ili nema ni to za večeru. To je poražavajuća činjenica. Kad sam saznao koliko je broj ljudi u Srbiji koji gladuju svakodnevno, zapitao sam se šta rade ti ljudi koi su na vlasti i za koga se oni bore.
Da li najveći gangsteri sede u vladi ili su dobili neku konkurenciju?
– Najveći gangsteri nisu u vladi, tamo sede samo marionete. Najveći gangsteri se ne eksponiraju, samo iz senke povlače poteze koji njima odgovaraju. A u vladi su pijuni koji se smenjuju, samo izvršioci i marioneti. Menjaju se strukture, ljudi na vlasti, ali u senci ostaje ista priča, ko god da je na vlasti.
Da li se ponekad osećaš kao klovn?
– Da, ponekad. U nekim situacijama, kada ti je teško i imaš lične probleme, a treba izaći na binu i napraviti zid da to niko ne primeti.
Dodaj komentar