Karlovčanka očarala fudbalski svet, inostrani klubovi se otimaju za nju a ona uživa u „muškoj igri“

U istoriji karlovačkog fudbala najveći uspeh, sudeći po dosadašnjim rezultatima, postigla je – žena

U analima je ostalo zabeleženo da je među Karlovčanima bilo fudbalera koji su igrali u dresovima prvoligaša, ali dvadesetosmogodišnja Sanda Malešević ne samo što je bila deo ekipe subotičkog „Spartaka“ sa kojim je osvojila šest titula prvaka države i Kup Srbije, i beogradske „Crvene zvezde“, nego je bila i članica A nacionalnog tima.

Kada je shvatila da se dokazala na domaćem terenu, poželele je da zaigra i na nekom inostranom. I ta želja joj se ispunila.

Karijeru je nastavila u španskom klubu „Deportivo Alaves“, ali tu se nije zaustavila.

– U pitanju je klub sa područja Baskije, nedaleko od Bilba i San Sebastijana- kaže za „Dnevnik“ Sanda Malešević. – U gradu Vitoria Gasteizu sam provela više od šest meseci igravši za „Deportivo Alaves“. Konačno mi se otvorio pravi put u zemlji mojih snova i započela sam novu fudbalsku priču baš tamo gde sam želela.

Nažalost, sreća nije bila potpuna jer se tokom sezone pojavila korona, koja je u to vreme najviše bila zastupljena u Španiji. Dva meseca smo bili bez utakmica i takmičenje je obustavljeno.

Tih dva meseca smo trenirali u karantinu, svako u svom stanu. Bilo je vrlo naporno psihički biti sam, daleko od svojih najbližih, a još teže što nisam mogla da uživam u fudbalu i utakmicama zbog kojih sam zapravo i bila tamo.

Emotivno istrošena, po povratku kući u Karlovce, sve što je htela bilo je da bude blizu porodice.

Zbog toga je odlučila da prihvati poziv i zaigra za ekipu koja se nalazi u Segedinu, u Mađarskoj.

Nakon godinu dana provedenih tamo, dobila je poziv od šampionske ekipe iz Poljske „ Czarni Sosnonjiec“ iz grada Sosnonjiec, koji je udaljen desetak minuta od Katovica.

-Sezonu smo završili sa bronzanom medaljom, a meni su pristigloe ponude iz mnogih klubova iz Poljske protiv kojih sam igrala. Pored njih i jedna ekipa iz Španije je bila zainteresovana za mene, kao i vicešampion Turske. Dok sam bila na odmoru kod kuće, razmišljala sam koji je naredni korak koji treba da napravim.

U međuvremenu sam dobila poziv od mađarskog vicešampiona i osvajača kupa. Reč je o ozbiljnoj ekipi na čelu sa trenerom sa kojim sam se susrela dok je vodio mađarski „Ferencvaroš“ u ligi šampiona dok sam igrala za „Czarni Sosnonjiec“.

Sada nastupam za tu ekipu, Fc Eto Guor i veoma sam zadovoljna ugovorom, kao i uslovima- otkriva Sanda detalje svoje internacionalne karijere.

Kaže da se radi o kompleksu koji ima mnogo trerena sa prirodnom i veštačkom travom i da joj imponule što je deo takvog okruženja.

Fudbal u Poljskoj i Mađarskoj je, prema njenim zapažanjima, dosta sličan kvalitetu i načinu igranja. Uglavnom su utakmice dosta zanimljive, dinamične, i svaka od njih donosi neku posebnu draž i neizvesnost.

-Prvenstvo je tek počelo, zabeležila sam dva nastupa za novu ekipu, i u obe utakmice ostvarile smo pobede – kaže Sanda.

– Orijentisani smo ka najvišim ciljevima ove sezone i nadam se da ću svojim znanjem,zalaganjem i dobrim partijama opravdati poverenje i pomoći ekipi u ostvarivanju najviših ciljeva.

Ova devojka koja pola života igra fudbal u dalje sebe vidi u tom sportu. Predano trenira i kaže da su joj sve misli u sadašnjem klubu, i da ne voli mnogo unapred da planira.