Sanacija olimpijskog bazena na Spensu radiće se ispočetka. Sve će platiti izvođač koji je prvobitno angažovan na tenderu, a najodgovorniji je za propuste, odluka je Grada.
Detalji i zaključci stručnjaka o katastrofalno odrađenoj sanaciji bazena na Spensu danas su predstavljeni u Gradskoj kući, a prema rečima gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, odluka je da se sve radi ponovo i da se predmet prosledi gradskom pravobranilaštvu, koje će odlučiti da li će se pokretati određeni postupci. Političku odgovornost, za sada, niko neće snositi.
Stručna osmočlana komisija, na čelu sa prof. dr Srđanom Kolakovićem sa FTN, sačinila je izveštaj o propustima u sanaciji i predložila Gradu dve opcije – da se ceo posao radi ponovo ili da se nastala šteta sanira postavljanjem plastične podloge u dno bazena, što je privremeno rešenje. Vučević je, kaže Kolaković, odmah odlučio da se ide na prvi predlog.
On pojašnjava do kakvih saznanja je došlo sedmoro profesora sa FTN i građevinski inženjer Spensa, te dodaje da im je odmah rečeno da će se postupiti kako kaže struka.
Oni su, kako je objašnjeno, analizirali celokupnu tehničku dokumentaciju do koje se moglo doći, što podrazumeva i deo sačuvanih starih projekata Spensa iz osamdesetih godina, dva projekta sanacije – osnovni i dopunski, građevinske dnevnike, izjave odgovornih izvođača radova i stručnog nadzora. Tražili su njihovo mišljenje pre analize, zapisnike sa sastanaka tokom gradnje, ateste, uverenja o kvalitetu materijala, a zatim su pristupili vizuelnom pregledu radova i radili kontrolni statistički proračun konstrukcije jer nisu imali stari projekat da bi videli kako je urađen statički proračun.
Konačno, uradili su 3D geometriju bazena, lasersko snimanje i snimili podlogu georadarima.
„Konstrukcija bazena je vrlo složen statički sistem. Radi se o tankoj ploči od 25 centimetara, obostrano prenapregnutoj, koja se nalazi kao školjka na kratkim stubovima na dnu same hale. Kada napunimo bazen pod punim opterećenjem, ono iznosi 3.125 tona – to je kao da smo 125 šlepera od 25 tona postavili u školjku bazena.
Ovaj tim je, inače, radio tehnički prijem Žeželjevog mosta, Mosta slobode i mosta na Adi, a mi ovde imamo značajno veće opterećenje nego na tim mostovima. Opterećenje po metru kvadratnom dna bazena je između dve i dve i po tone. Kad projektujemo tržne centre, opterećenje je 0.3 tone po kvadratu.
Probleme smo podelili na delove. Prvo smo analizirali projektnu dokumentaciju i mogu vam reći da smo tu naišli na određeni broj nedostataka. Zatim smo analizirali zapisnike sa sastanaka izvođača, nadzora, investitora i korisnika bazena. Svake nedelje se oni sastaju i prave se zapisnici. Sve smo ih čitali da bismo utvrdili da li je negde bilo propusta.
Utrdili smo da je predstavnik Spensa, inženjer koji je bio u komisiji sa nama, tražio da se dostavi uzorak zalepljene keramike preko hidroizolacije koji bi se primenio na bazen, pre primene, a to je uradio jer nije našao u tehničkim uslovima da se takav sistem primenjuje. Nije dobio odgovor“, poručuje Kolaković.
Gde su radovi loše urađeni, kao u ovom slučaju, mogu se pojaviti i „banalni problemi“, kakav se pojavio kod postavljanja pločica. U bazenu, na određenom rastojanju, stoje plave pločice koje plivačima daju orijentaciju. Kad su se postavljale pločice, zaključeno je da na 2. i 15. metru nisu na dobrom rastojanju postavljene i one su morale da se podignu, odnosno iščupaju.
Komisija sa FTN je utvrdila da je prilikom čupanja tih pločica moralo da dođe do oštećenja ne samo hidroizolacije, već i podloge koja je postavljena ispod.
On kaže i da izvođač mora da prikaže ateste i uverenja o kvalitetu materijala kada je potrebno da se radi analiza njihovog kvaliteta.
Međutim, u ovom slučaju dokumenti su bili skromni. Konstatovano je da nedostaje atest za primenjenu hidroizolaciju, a stručnjake je zbunilo to što postoji izveštaj o ispitivanju dve vrste lepkova za pločice, a da ne znaju koji je na kraju primenjen.
„Analizom dnevnika smo došli do podataka koji ukazuju na uzrok problema, a to je da je ‘košuljica’ rađena na pokretnoj gradilišnoj mešalici zapreminskim doziranjem materijala. Komisiji nisu dostavljeni kontrolni kvaliteti ugrađenog betona, sertifikat o upravljanju cementom ne odgovara vrsti cementa koji je naveden u premeru radova, tu se javio problem. Prema pravilniku za beton, jasno je naznačeno da se za svu gradnju betona moraju dostaviti komponente materijala koji se ugrađuje i propisuje se da se beton ne može praviti zapreminski, već se mora mešati maseno.
Pošto je ugrađeno više od 90 kubika betona, nejasno je zašto nije korišćen beton iz fabrike betona gde se u kontrolisanim uslovima radi i gde se obezbeđuje ujedinačeni kvalitet. Za svaku mešalicu i kamion dobijate sertifikat o kvalitetu.
Fotografije gornje cementne površine izvedene betonske košuljice ukazuju na nepredviđene prekide i nastavke betoniranja i određene denivelacije duž spojnica. Lasersko snimanje dna bazena je pokazalo da se grbine na pločicama dna bazena nalaze u zoni gde su bili prekidi betoniranja. Komisija smatra da je oštećenje pločica nastalo usled neadekvatno izvedene cemente košuljice, primenom neodgovarajuće tehnologije, pri visokim temperaturama i uz beton neujednačenog i nepoznatog kvaliteta. Posebno slaba mesta su prekidi i nastavci betoniranja.
Takođe, komisija konstantuje da je došlo, zbog čupanja pločica, do oštećenja hidroizolacije“, dodaje Kolaković, koji se nalazio na čelu komisije Fakulteta tehničkih nauka.
Prof. Kolaković ukazuje na to da, vizuelnim pregledom, nema oštećenja bazenske ploče/školjke koja bi pokazale na njen slom. Takođe, nije došlo do nekih većih sleganja koje je oštetilo podnu oblogu bazena, što su pokazala i geodetska merenja.
„Rad konstrukcije pod opterećenjem ne može se dovesti u vezu sa nastalim oštećenjima podne obloge na ploči bazena. Bilo je u javnosti priče da je možda oštećenje kao posledica zemljotresa – bazen tad nije imao vodu u sebi. Potom, da je promenada uticala. Ovde smo jasno naglasili da nije došlo do pomeranja školjke bazena i nema tu pomeranja. Spoljni delovi (plaža) bazena nisu popucali, ali smatramo da, u estetskom smislu, Grad zaslužuje kvalitetniju izradu pločica i da se sve uradi ponovo“, navodi Kolaković.
Šta dalje?
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević poručuje da bi prihvatanje druge opcije – krpljenje rupa u nanetoj šteti, bilo izigravanje dobre volje Grada i novca koji je uložen u rekonstrukciju bazena. Kako dodaje, u narednih 30 dana radiće se novi projekat o sanaciji bazena, a za to će biti zadužena referentna naučna ustanova.
„Gradska uprava za imovinu je dobila od kabineta gradonačelnika zvanično mišljenje i uprava je, zaključno sa 17. februarom, izdala pismeni nalog izvođaču koji je izabran na tenderu da u skladu sa ovim mišljenjem, ali i sa projektom o sanaciji, otkloni ove nedostatke. Spens će angažovati referentnu naučnu ustanovu da vrši nadzor nad implementacijom projekta o sanaciji – novi ili dodatni nadzor koji će posebno kontrolisati sanaciju. Svi kvarovi, svi troškovi će ići na teret izvođača i oni su danas pisano potvrdili i bezuslovno prihvatili sve obaveze i snošenje troškova. Izvođač, nesumnjivo sa pojačanim kapacitetom, mora da postupi po projektu o sanaciji“, kaže Vučević.
U ovom trenutku nema politički odgovornih, niti ijedne smene. Sve odluke o pravnim mogućnostima doneće pravobranilaštvo i taj izveštaj pravnika će javnost takođe videti, poručuje gradonačelnik. Kako kaže, ne želi da prejudicira da li će biti parničnih ili krivičnih postupaka.
„Ja ću odlučiti o političkoj odgovornosti ljudi koji su učestvovali u ovom procesu. I ništa nećemo kriti, i ništa ne krijemo i nismo mala deca da mislimo da nešto može da se zabašuri. Šteta je naneta nesavesnim i nedovoljno odgovornim i nestručnim radom, ali nema veze sa mističnim silama, teorijama zavere. Ja snosim i ja ne bežim od političke odgovornosti prema građanima i garantujem da će sve biti otklonjeno i da ćemo imati bazen.
Na jesen ove godine imaćemo i još jedan zatvoreni olimpijski bazen – zatvorićemo bazen na Sajmištu, sa balonima i grejnim sistemima i organizovaćemo tamo plivačke klubove i sportiste da bi zatvoreni bazen na Spensu dali na upotrebu građanima za rekreaciju i slobodno vreme.
Izvinjenje sportistima što nismo u mogućnosti da im pružimo u ovom trenutku najbolje uslove za treniranje u Novom Sadu i ovo nam je dobra pouka svima – i investitorima i izvođačima, da ne možete bez struke da radite“, naveo je Vučević i naglasio da „niko neće biti pošteđen kad se utvrdi ko je odgovoran“.
Na pitanje da li su za propuste odgovorni pojedini izvođači u zajedničkoj ponudi – jer su bili angažovani Max Cor (nosilac posla), Bulevar Company i Dehidra 021 (koji su se ogradili), Vučević i Kolaković kažu da se nije zalazilo u pojedinačnu odgovornost.
„Mi vidimo izvođače u jedinstvenom konzorcijumu, to je bila jedina ponuda na tenderu. Nećemo da ulazimo u njihove unutrašnje odnose i raspravljamo ko, kome, šta i kako dođe. Za nas su oni u pravnom svojstvu jedinstven subjekat koji je angažovan na tenderu i ja sam uzeo slobodu da kažem da će im biti potrebna dodatna snaga. Kad se plaćalo, nisam video da postoji podela, a kad je došlo do pitanja odgovornosti, tad treba da analiziram ko je više ili manje važan partner. Zašto bih ja to uradio? Mi smo platili proizvod i hoćemo da ga dobijemo“, navodi Vučević.
Na pitanje 021.rs da li je među najodgovornijima u priči i nadzor koji su radile firme „Ensol“ i „Quiditta“, Vučević navodi da su oni, prema njegovom mišljenju, „ekstremno krivi“.
„Nadzor radi isto eksterni subjekat, Grad je angažovao nadzorni organ da ga štiti jer neko stručan to mora da gleda – ljudi u administraciji ne znaju da li je izolacija dobro postavljena. Kako je neko overio sve građevinske dnevnike i rekao da je sve okej? Nelogično bi bilo da smo mi znali da to ne valja i da punimo bazen vodom, ne bismo to sigurno radili. Ovde imate verifikaciju da je sve urađeno dobro. Ali proceniće pravobranilaštvo odgovornost“, stav je Vučevića, koji dodaje da bankarska garancija postoji, ali da je trenutno važnije popraviti bazen nego voditi sudske sporove.
„Ne vidim kakav bi bio efekat (sudskog spora sada), iskreno. Prvo neka plate sve, da se to kontroliše, pa ćemo da povučemo crtu i vidimo ko, kome, kad i koliko dođe. Rekao bih da se ovo od mene krilo mesec dana“, dodao je Vučević.
Podsetimo, 021.rs nije imao uvid u građevinski dnevnik jer resorna Gradska uprava za imovinu, investitor u poslu, tvrdi da isti trenutno ne poseduje. Vučević je ranije najavio mogućnost krivične odgovornosti.
Autor: Gorica Nikolin/021.rs
Dodaj komentar