Teško je biti roditelj deteta sa Daunovim sindromom, a još teže biti samohrani otac. Mada, po ponašanju i priči ovog mladog čoveka to se ne bi moglo naslutiti. Teškoće sa kojima se suočava svakodnevno i izazovi koji su pred njim i njegovim sinom Mišom kao da su za njega jednostavne i lake stvari. Toliko lake da sve što mu život nosi ovaj mladi tata prihvata i nosi bez kukanja na sudbinu. Naprotiv, on pomaže i drugim roditeljima da se suoče sa problemima koje imaju njihova deca.
Evgenij Anisimov (33) iz Rusije nije mogao ni da pomisli da ostavi svoje dete u sirotištu, kao što mu je supruga sugerisala.
View this post on Instagram
Njegov sin Miša rodio se sa Daunovim sindromom, a njegova majka nije mogla da se nosi sa tim pa ih je napustila.
Mišu je otac odlučio da odgaja sam.
Ovaj mladi tata odlučio je da svoju priču podeli sa svetom kako bi, kaže, pokazao svima koliko su deca s ovakvom dijagnozom divna, ali i kako bi motivisao druge roditelje da nikada ne odustaju već skupe hrabrost i suoče se sa izazovima, posebno kada su njihova deca u pitanju.
Deca sa Daunovim sindromom imaju predivnu, vedru i optimističnu ličnost zbog čega ih nazivaju i decom Sunca. Ukoliko odrastaju u zdravoj i srećnoj porodici, imaju sve šanse za normalan život.
Evgenij smatra da je edukacija izuzetno važna jer, neznanje vodi strahu i predrasudama, ali i drastičnim potezima kakav je napravila njegova sad bivša supruga kada ih je ostavila.
– Trenutak sreće nakon njegovog rođenja trajao je tačno jedan minut i 39 sekundi kada nam je lekar rekao: “Bojim se da vaša beba ima Daunov sindrom”.
Nisam znao šta da uradim, ali sam smatrao da je moj zadatak u tom trenutku da isključim emocije i podržim suprugu jer sam verovao da će joj biti teško – prisetio se Evgenij i dodao da su potvrdu dijagnoze čekali nekoliko dana.
Koliko god se trudio da bude jak, emocije su ga ipak preplavile. Izašao je iz bolnice i zaplakao.
– Nisam dugo plakao, ali kasnije su me te suze posramile. U mom životu se, uostalom, ništa nije promenilo. Sve se dogodilo kako smo planirali, rodio mi se sin – kaže ponosni tata.
Iste večeri je seo za računar i krenuo da istražuje sve o dijagnozi koju njegov sin ima, kao i o deci koja boluju od Daunovog sindroma.
– Nisam znao ništa o toj dijagnozi. Setio sam se samo strašne fotografije iz sovjetskog udžbenika iz biologije. Otišao sam na internet i istraživao.
Saznao sam za Evelinu Bledans i njenog Semjona, koji je rođen u istom porodilištu kao i Miška.
Saznao sam da su u Evropi ljudi s Daunovim sindromom dobro socijalizovani, da mogu samostalno da žive i rade – priča Evgenij.
View this post on Instagram
To saznanje nije promenilo raspoloženje njegove supruge. Ona je smatrala da nije spremna za ovu vrstu odgovornosti i odlučila je da napusti dete.
S druge strane, Evgenij je maštao kako će život posvetiti sinu.
– Ni u jednom trenutku nisam pomislio da ga ostavim u sirotištu, to bi zbilja bilo nehumano. Supruga i ja smo se ubrzo razdvojili… Tako je počeo moj novi život. Postao sam samohrani otac deteta Sunca.
On kaže da je pokušao da nagovori suprugu da se predomisli, ali ona nije želela. Tada je nešto puklo u njemu. Do tada su ga prijatelji zbog odnosa prema supruzi nazivali papučarom, ali sada je Evgenij odlučio da bude jak.
– Kada je reč o mom sinu bio sam spreman na sukob. Pokušavao sam da je uverim da ćemo zajedno proći kroz sve ovo i savladati prepreke… Taj sukob je doveo do našeg kraja. Tek sada shvatam da se ona ustvari plašila – priča Evgenij.
Naglašava da sebe ne smatra herojem, kako ga neki nazivaju.
– Meni je bilo sasvim normalno i prirodno da ostanem uz sina kojem sam itekako potreban. Mišu odgajam najbolje što znam i umem – zaključuje Evgenij, koji želi da svojim primerom nadahne sve ljude koji su u istoj situaciji kao i on da budu hrabri, a prenosi portal ddl.
Dodaj komentar