Smrt i sahrana kraljice Elizabete udarna su svetska vest i nema doma u kom se nije ili pratilo ili bar pogledalo nešto od sadržaja koji mediji danima plasiraju.
Mnogi roditelji su se pitali da li treba svojoj deci da dozvole da gledaju sahranu, prenosi „Mirror“.
Ako niste sigurni generalno da li deca treba da prisustvuju sahranama i da ih gledaju, stručnjaci iz britanske dobrotovorne organizacije za dečju žalost podelili su svoje stručne savete u vezi sa ovim pitanjem.
Oni navode da bi kraljičina sahrana mogla da bude zbunjujuća za decu jer je smrt nešto što je strašno, pa deci koja to ne žele ne savetuju da gledaju. Ipak, roditelji treba unapred da pripreme svoje mališane za sahranu ako na nju idu ili je gledaju.
– Nečija smrt može da bude poznata nekoj deci, ali za druge može da bude potpuno novo iskustvo. Kako je cilj da prvi dan u školi bude što lakši, tako je i sa momentom sahrane, važno je da decu pripremimo na to šta tamo mogu da očekuju – navode iz ove dobrotvorne organizacije.
Svim roditeljima koji bi pustili decu da gledaju sahranu savetuju da ih pripreme za ono što će tamo videti, cveće, ljude u crnini, ali ne sa svim pojedinostima odjednom.
Iz organizacije ohrabruju roditelje da svojoj deci objasne šta zapravo znači smrt iako ta tema može da im bude veoma teška.
Stručnjaci predlažu da im se pomogne da shvate fizičku stranu smrti kao situaciju u kojoj je telo prestalo da funkcioniše, izbegavajući da se koriste izrazi tipa „nestao“, „preminuo“ jer su ovi pojmovi beskorisni za decu.
Jako je važno da nakon gledanja ovako stresnog događaja razgovarate sa detetom o emocijama. Dobro je da pitate dete da li postoji nešto što nije razumelo i da ga ohrabrite da kaže kako se oseća.
Na sahrani kraljice Elizabete II prisustvovali su princ Džordž (9) i princeza Šarlot (7). Kada je reč o prisustvu dece na sahranama, pravila ne postoje.
Sahrane mogu da budu važan deo procesa tugovanja jer su one vreme da se simbolično oprostite od voljene osobe i krenete na put prihvatanja. Kada su u pitanju deca koja prisustvuju sahrani, ne postoji ispravna ili pogrešna stvar.
Zavisi od dosta okolnosti, a najbolje je da sebi postavite pitanja tipa „da li je moje dete uznemireno“, „da li dete želi da ide“, „koliko će trajati ceremonija“, „koliko će ljudi biti emotivni na sahrani“ – jer po pravilu ne želimo da deca budu izložena preteranim i burnim ispoljavanjem emocija.
Pa čak i kada se desi da prisustvuju tome, odmah je potrebno da im objasnimo da čak i ako odrasli oko njih deluju uznemireno, oni su i dalje dobro i uskoro će se osećati bolje.
Različita deca imaju različite reakcije na smrt. Neki se rastuže, neka se ponašaju nesvesno i izgleda kao da ih nije briga, ali sve te reakcije su prilično normalne.
Deca imaju tendenciju da iskaču iz tuge na način na koji odrasli to ne čine. Deca imaju različite kapacitete da razumeju trajnost smrti. Osmogodišnjak će, na primer, to razumeti bolje od mlađeg deteta, ali i dalje neće imati razumevanje toga kao odrasli.
Izvor: Ona.rs
Dodaj komentar