Flamingosi, omiljeni među pticama, za jednu od svojih privremenih stanica odabrali su Ulcinjsku solanu. Mnoge neverne Tome sumnjaju da se ružičasti lepotani mogu videti u bazenima nekadašnje solane. Međutim, flamingosi, zajedno sa preko 250 vrsta ptica nastanjuju bivšu solanu “Bajo Sekulić” koju obilaze turisti i ljubitelji ptica. Ulcinjska solana predstavlja simbiozu prirode i ljudi, jer bez proizvodnje soli ni ptice ne mogu da opstanu u njoj.
Poražavajuća činjenica je da se so ne bere od 2013. godine a su ostaci nekadašnjeg giganta zastrašujuća ruševina. Priroda sa druge strane, ne odustaje i ne da se potkupiti i prodati, ptice ovde i dalje dolaze i daju nadu da će ljudi ipak ispraviti svoje greške.
Velika plaža i ostrvo Ada Bojana su u poslednjih par godina sve privlačnija destinacija za turiste iz Srbije. Ulcinj koji je star više od 2 hiljade godina krije mnoga blaga osim male plaže u centru i burnog noćnog života. Pravi poznavaoci ovog dela Crne Gore znaju za sve bisere Ulcijnske rivijere koja pored sitnog peska i kupanja na 13 kilometrara dugoj Velikoj plaži, Kajtsurfinga i ostrva Ade Bojane ima još mnogo toga da ponudi.
Obišli smo Ulcinjsku solanu i uverili se u čarobnu lepotu koju je u svoje ruke preuzela priroda. Naime solana je izgrađena u periodu između 1926. Do 1934. godine. Naredne, 1935. godine je bila prva berba soli, za koju se smatra da je najkvalitetnija jer za njeno dobijanje nije bilo potrebno ništa sem sunca vetra i morske vode. Morska voda se upumpavala u široke solanske bazene gde je zahvaljujući suncu i vtetru isparavala, a ostajala je so koja se ručno sakupljala – “brala”. U svoje zlatno doba solana je zapošljavala oko 500 zaposlenih i snadbevala solju oko 60 % bivše Jugoslavije. Ulcinjani pamte ove dane kao vreme kad se živelo dobro.
Privatizacija iz 2005. godine dovela je solanu na ivicu propasti a na proizvodnju je katanac stavljen 2013. Milioni ptica dele sudbinu sa radnicima Ulcinjske solane. Pumpe koje više ne upumpavaju morsku vodu u bazene ostavljaju ptice bez hrane a Ulcinjane bez posla. Pored toga, u zimskom kišnom periodu, ponovo zbog pumpi koje ne rade, mnoga gnezda stradaju zbog previsokog nivoa vode.
View this post on Instagram
Sporna privatizacija koja je solanu bacila u kandže provatnika koji su je devastirali ipak nije doživela scenario koji je za nju planiraran. Godine 2008. je zemljište na kojem se nalazi solana prema prostornom planu penamenjeno u građevinsko. Umesto prekrasnog prirodnog staništa i posla za meštane na ovom pdručju je trebalo da se izbetonira hotelski kompleks.
Zahvaljujući civilnom sektoru i peticiji koju je 2012. godine potpisalo 3,000 građana, usvojeni su amandmani na Prostorni plan Crne Gore, kojim su osujećene namere većinskog vlasnika da se na Solani gradi. Ipak 2015. godine, odlukom Ustavnog suda, udovoljava se zahtjevu Eurofonda i predloženi amandmani koji su Solanu prepoznali kao zaštićeno područje odbacuju kao neustavni. Iste godine zahvaljujući podršci Ambasade Savezne Republike Njemačke, Ulcinjska Solana predstavlja prioritet na agendi donosioca odluka te se njena sudbina više ne može ignorisati. Inicijativi za zaštitu pridružuju se i druga diplomatska predstavništva u Crnoj Gori kao i brojne nacionalne i međunarodne organizacije.
Ekološke organizacije i aktivisti uspeli su da donekle odbrane solanu koja je danas vraćena u državno vlasništvo, što mnogi smatraju pobedom i korakom napred.
View this post on Instagram
Solana se prostire na 15 km kvadratnih i stanište je preko 250 vrsta ptica što je polovina od ukupnog broja registrovanih vrsta ptica u Evropi. Od toga 19 vsta je na ivici opstanka. Vrste poput flamingos, pelikana, čaplji kašikara su stalni stanovnici.
Ulcinjska Solana je 2019. Godine proglašena močvarom od međunarodnog značaja i uvrštena na RAMSAR svetsku listu močvarnih područija.
Istorijska odluka Savjeta za privatizaciju: #Solana je državno vlasništvo!!!
Hvala svima koji su se godinama borili za naša prirodna bogatstva! pic.twitter.com/JLZagWYmvl
— Dr Dritan Abazovic (@DritanAbazovic) July 21, 2021
Ukoliko se uputite ka solani savetujemo da za ovu avanturu izdvojite 4 do 5 sati. Najbolje je ići ujutru ili popodne. Spremite se za nešto dužu šetnju, udobna obuća i odeća, zaštita od sunca i voda su obavezni. Dobra kamera i dovogled su neophodni kako biste potpuno doživeli ovaj živopisni park prirode i dokumetovali nestvarne susrete sa pernatim stanovnicima Solane.
Na ulazu nas je sačekao ljubazni domaćin koji nam je dao mapu i zamolio nas da se vratimo pre mraka. Ulaz je besplatan i potrebno je samo ostaviti jedan dokument kao garant. Kroz solanu se može i biciklom, koji će vam takođe besplatno dati na ulazu ako ste zainteresovani. Jedini problem je da su trenutno samo dva bicikla ispravna.
Na samom početku se nalaze isušeni bazeni i kanal koji dovodi vodu, gde smo sreli po koju pticu, puno kraba, jednu mačku i čak jednu kravu. Na prvom skretanju koje je obeleženo kao ekološki put smo skrenuli desno i uputili se ka moćvarnom delu Solane.
Tamo smo doživeli čaroliju susreta sa flamingosima. Ulcinj je retka destinacija koju obilaze ovi ružičasti lepotani iz Južne Amerike.
Ružičasta boja dolazi od beta-karotena u rakovima i planktonima kojima se hrane. Kada flamingo stoji na jednoj nozi on zapravo spava. Naime, jedan deo njegovog organizma spava dok se drugi održava na jednoj nozi. U nekom trenutku ptica zameni oslonac, odnosno nogu, tako da se druga strana može odmoriti.
U vreme parenja, koje može biti u bilo koje doba godine, flamingosi se nedeljama kočopere ispruženih vratova. Mužijak i ženka zajedno prave gniezdo od blata sa šupljim vrhom, koje je deo velike kolonije gnezda. Parovi sede naizmjenično na jednom ili dva jajeta oko mesec dana.
Susret sa ovim egzotičnim stanovnicima Ulcinjske solane je nestvaran kao i bivša solana koja je prigrlila divlji svet i stvorila oazu kojoj čovek za sada samo škodi. Bahatost turista, meštana i vlade Crne Gore dovode u pitanje opstanak ove oaze. Srećom imamo još vremena da ispravimo greške.
Dodaj komentar