Novi monitoring Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) zaključio je da predsednik države Aleksandar Vučić u roku od mesec i po dana nije nijednom pomenut u negativnom kontekstu u prvom programu medijskog javnog servisa Radio-televizija Srbije (RTS), piše Danas.
Istraživanje je zahvatalo centralnu informativnu emisiju RTS-a, Dnevnik 2, i rađeno je od 15. marta do 30. aprila, a za to vreme nije bila nijedna sekunda kritike predsednika Srbije.
Ukupno vreme priloga u kojima se Vučić spominje traje dva sata i devet minuta, a predstavljen je pozitivno u 95 odsto slučajeva, dok gotovo nije bilo faktografskog izveštavanja, kakvo se očekuje od odgovornih novinara.
Ova analiza slična je onoj koja je sprovedena prošle godine tokom trajanja vanrednog stanja, gde je Vučić bio kritikovan čitavih 13 sekundi i to ne direktno od strane javnog servisa, već kroz izjavu crnogorskog premijera koji je govorio o vakcinama.
– Ispostavilo se da predsednika Srbije može da kritikuje samo strani državljanin, i da nije bilo tog jednog priloga, i prošle godine bi kritika Vučića potpuno izostala. Prošle godine su u to vreme trajali pregovori o izborima, pa je Vučić kroz promociju tako stavljen u prvi plan. Sadašnja slika pokazuje da je predizborna kampanja de facto počela, kaže za Danas Zoran Gavrilović, glavni sociolog BIRODI-ja.
Gavrilović takođe naglašava kako je prošle godine na RTS-u barem dominirao neutralni ton, dok je ove godine koncentracija na promociju i pohvale predsednika i vladajuće stranke. On je i najdominantnije predstavljen akter, a stranke se gube zbog personifikacije politike, te se zbog toga nisko kotiraju i drugi funkcioneri Srpske napredne stranke (SNS).
– S jedne strane, novinari RTS-a su se pretvorili u „držače mikrofona“, Vučiću se poturi mikrofon i tako mu se omogući da se hvali i promoviše. Drugo, biraju se takvi sagovornici da Vučić nikada nije predmet nikakve kritike i analize ili ukazivanja da bilo šta loše radi. Zato on dobija niske negativne sekunde, u ovom slučaju za mesec i po dana nula sekundi. Međutim, bitna razlika je da je prošle godine, od ukupno dva sata i dva minuta, u dve trećine slučajeva Vučić predstavljen neutralno, dok se ove godine u 94,2 odsto priloga o njemu govorilo pohvalno, objašnjava Gavrilović.
On spominje i ODIR-ov izveštaj gde je zaključeno da je Vučić nedozovoljeno pomagao svojoj stranci tokom predizborne kampanje prošlog leta, spajajući državnu i partijsku funkciju.
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Đorđe Pavićević smatra da je ovo jasna pokazatelj da RTS nije javni servis građana s obzirom da omogućava promociju SNS-a, dok ignoriše postojanje opozicije. Takođe se ne bave nikakvom kritikom i aferama koje su aktuelne od početka vlasti naprednjaka i Vučića.
– RTS nije servis građana, oni su glasnogovornici vlasti i način na koji to rade je skandalozan. Novinari RTS-a najčešće samo puštaju da akteri sami sebe interpretiraju, bez ikakvog preispitivanja i dovođenje u pitanje toga što govori. Teško se to može uopšte nazivati javnim servisom, osim ukoliko ono što je javno ne izjednačite sa nekoliko ljudi u državi, navodi Pavićević za Danas.
Kako dodaje, vlast je u stalnoj predizbornoj kampanji, pa u tom kontekstu izborni uslovi nikako ne mogu da budu ravnopravni.
– Ako se u predizbornu kampanju računa period od raspisivanja do samih izbora, to je jedna stvar. Međutim, opšti problem je to što je vlast u konstantnoj kampanji, sve što rade, svi njihovi potezi i nastupi usmereni su na tu vrstu promocije. Zato izbori, ako ih bude i ako bude opozicije na njima, sigurno neće biti fer, zaključuje Pavićević i napominje da ne vidi stabilno rešenje, dokle god je SNS na vlasti.
– Oni će nastaviti to da rade, možda će biti malo veće i prometnije prisustvo opozicije u medijima, ali i dalje kontrolisano, po meri i volji gospodara, onoliko koliko njima odgovara. Ali i dalje tu sigurno neće biti tema koje će sami novinari RTS-a otvoriti, da se razgovara o nekoj aferi ili da bar neko od predstavnika opozicije dođe u studio, što se inače tretira kao politički napad. Do tada neće biti uslova za neke promene, da novinari mogu da rade svoj posao kako misle da treba, navodi Pavićević.
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipovič naglašava da su autonomija i uređivačka nezavisnost javnog servisa zagarantovani medijskim zakonima i Statutom RTS, ali da oni nikad nisu zaživeli u praksi od početka njegovog rada.
– Već duži niz godina stručna javnost, ali i građani ističu da javni medijski servisi nisu u dovoljnoj meri u funkciji građana i to se pre svega odnosi na informativni program, a da se izveštavanje svodi na prenošenje informacija bez kritičkog sagledavanja pojedinih tema. Zakonom o javnim medijskim servisima i Statutom RTS-a obezbeđena je institucionalna autonomija i udređivačka nezavisnost, ali toga u praksi gotovo da nikada nije ni bilo. Takođe, predstavnici opozicije vide kao jednu od osnovnih prepreka u poštenom izbornom sistemu, zatvorenost javnih servisa za kritičke glasove. Ovo što je BIRODI u svom monitoringu zabeležio ne čudi nas. Najžalosnije je to što se čini da na novinare niko više ni ne vrši pritisak već da je stepen samocenzure toliko visok da oni sami tačno znaju šta smeju, a šta ne smeju da objave, napominje Filipović i dodaje da ista zapažanja potvrđuju i NUNS-ova redovna godišnja istraživanja „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednost novinara“, ali i analize koje je radila Novosadska novinarska škola.
Ona ističe i značaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje mora da bude nezavisno kako bi predstavilo prvu branu nezavisnosti javnih medijskih servisa, ali da ni to u Srbiji nije slučaj.
– Ni to telo nije nezavisno niti funkcionalno u onoj meri koja bi obezbedila nesmetano sprovođenje utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga, unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija. Ne može se očekivati ni da ćemo imati mnogo bolji javni medijski servis nego što je on trenutno, uverena je Tamara Filipović.
Stvaranje sveca od predsednika
Kada se pogledaju rezultati monitoringa ostalih televizija sa nacionalnom frekvencijom, jasno je da je predizborna kampanja za izbore naredne godine već počela, a na isto aludiraju i programi privatnih provladinih medija.
– U promociji Vučića prednjači, kao i do sada TV Pink, gde je predsednik bio glavna tema u osam sati, 45 minuta i 29 sekundi, od čega je 92,5 odsto bilo pozitivno predstavljen. Više od 50 odsto pozitivnog vremena dobio je i na ostalim nacionalnim televizijama. Na medijskoj sceni zapravo imamo pet televizija sa nacionalnom rasprostranjenošću koje promovišu predsednika i samo čitaju saopštenja ili drže mikrofon njemu samom ili onima koji ga hvale, do te mere da od njega prave sveca koji hoda Srbijom. Osim javnog servisa, tu su Pink i Hepi, kao i dve televizije, B92 i Prva, čiji je suvlasnik čovek koji je član vrha SNS. Privatne televizije, iako imaju pravo da nekoga favorizuju, nemaju pravo da svojim izveštavanjem krše Zakon o elektronskim medijima. U članu 42 se od emitera zahteva da ponude slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje. Imaju pravo da se nekim temama bave više ili manje, ali nemaju pravo da izveštavaju neistinito, jasan je Gavrilović.
Neke opozicione stranke ne postoje za medijski javni servis RTS
BIRODI-jev monitoring prikazuje i problematiku nezastupljenosti opozicije na javnom servisu i da se ona nije značajno menjala u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, te da se iste te promene kreću u negativnom pravcu.
U mesec i po dana nadgledanja Dnevnika prvog programa RTS-a nijednom nisu pomenute sledeće stranke: Nova Srbija, Nova stranka, Ne davimo Beograd, PSG, POKS, Narodna stranka i Dveri, DJB, Zavetnici, ali ni „prijateljski“ SRS. Ovo je pokazatelj da, kada su u pitaju nacionalni mediji, stranke gube na svom značaju, te da je fokus na pojedincima. Tako se ne može mnogo čuti ni o vladajućem SNS-u, dok je „Dragan Đilas“ povremeno termin za celu opoziciju.
Prošle godine, opozicija generalno pominjana je u devet sekundi, i to u negativnom kontekstu. Stranka slobode i pravde pominjana je 33 sekunde, isto toliko i Zoran Lutovac, a 23 sekunde Borko Stefanović. Pokret slobodnih građana pomenut je u pet, a pokret 1 od 5 miliona u dve sekunde. Po minut i 42 sekunde bile su posvećene Vuku Jeremiću i Sergeju Trifunoviću, a sadržaj je 100 odsto bio negativan.
Dodaj komentar