Šta je ripčenje, lascivni srpski običaj koji smo upoznali u „Nečistoj krvi“?

Tokom gledanja serije “Nečista krv” upoznali smo brojne običaje koji su u našim krajevima tokom XIX veka upražnjavani među Srbima, Albancima, Turcima… Neki od njih – poput ripčenja – i danas, posle više decenija, ostaju šokantni i moralno neprihvatljivi.

Na kraju druge epizode, posle scene Tašaninog stradanja koje duboko potresa sve okupljene, gazda Trifun šalje žene iz porodice kući, a okupljenim muškarcima – među kojima su i njegovi sinovi, predlaže da ostatak noći provedu u ripčenju.

Jasno je da se radi o nekoj vrsti raskalašne zabave za gazde u kojoj učestvuju sluškinje i seoske žene (verovatno često i bez mogućnosti da odbiju poziv).

Reditelj Milutin Petrović kaže za portal Nova.rs. da o ovom kontroverznom običaju saznajemo najviše iz konteksta scenarija Vojislava Nanovića, jer etnolozi o njemu nemaju nikakve precizne informacije.

– Radi se o tome da bi se, na vrhuncu raznih okupljanja, krenulo u „pecanje ribička“, očigledno neku vrstu „masnih fota“ ili onoga što se danas zove “bunga bunga žurke”.

Dva štapa su povezivana dugačkom trakom koja je upetljana oko centralnog drvenog stuba. Muškarci uzmu „muške“ štapove, žene „ženske“ i onda se uz muziku i ples raspliću sve dok se otkrije ko je sa kim par.

Pretpostavljamo uz dosta prethodnog konzumiranja alkohola, a možda i drugih supstanci koje menjaju stanje svesti i ponašanje – to je bio razlog da se igrom i muzikom raspojasani parovi povuku negde u mrak i rade šta im se radi….- kaže reditelj.

On objašnjava i zašto se o ripčenju danas toliko malo zna:

– Očigledno je to običaj koji Voja Nanović nije izmislio, takvih običaja je bilo. Stvar je u tome da to nije bilo nešto o čemu se bez stida priča u javnosti, dakle ne spada u ono što danas nazivaju porodičnim vrednostima.

Lascivna i javnom moralu nedopustiva događanja teško ostavljaju pisane tragove, naročito u radovima naučnika.

Sem toga ljudi vole da misle da su im preci bili bezgrešni.

Ogromnu konzumaciju pornografskih sadržaja u današnjem društvu ne volimo da smatramo večnom ljudskom prirodom već nekom devijacijom savremenog sistema vrednosti.